Наша књижевност

104. : Наша књижевност

То пријатељство умео је мали Сајџа брзо да улије новоме госту и Сајџин дечји глас, када је бодрио бивола, изгледа да је његовим моћним раменима давао више снаге да оре тешку иловачу дубоким, оштрим браздама. Биво се одмах враћао кад би стигао до краја њиве и није губио ни педаљ земље у том обрту за нову бразду која је увек лежала поред старе, као да је пиринчано поље само баштенска леја коју неки џин окопава.

Ма међи су била пиринчана поља Адиндиног оца, оца девојчице која је била заручена са Сајџом. И кад би Адиндина мала браћа дошла на међу, баш када би се тамо затекао и Сајџа, доВикивала су се радосно и хвалила сваки снагу и послушност свога бивола. Али, верујем да је Сајџин био бољи, можда зато што је Сајџа умео боље да разговара с њим. Јер биволи су веома захвални за сваку добру реч.

Сајџа је имао девет година, а Адинда већ шест, када овога бивола поглавар окружја Паранг-Куџанг одузе Сајџином оцу.

· Сајџин отац, који је био врло сиромашан, продаде сада јед· номе Кинезу две сребрне куке за завесу, наследство од родитеа његове жене, за осамнаест форината, па за тај новац купи новог бивола. НЕ -

Али Сајпа је био врло жалостан, јер је чуо од Адиндине браће да су досадашњег његовог бивола отерали на Главни трг, а он је питао свога оца није ли видео бивола кад је био тамо да прода оне сребрне куке за завесу. На то питање Сајџин отац не хтеде ништа да одговори. Зато се бојао он да су његовог бивола заклали као и друге биволе које поглавар окружја одузима народу.

И Сајџа је много плакао кад год би помислио на сиротога бивола с којим је две године био тако добар пријатељ. И дуго није могао да једе, јер му је грло било просто стегнуто. |

Та Сајџа је био још дете! -

Нови биво упозна брзо Сајпгу ну срцу детињем заузе ускоро место свога претходника. У самој ствари врло брзо. Јер, авај, и отисци у воску нашега срца лако се изгладе да уступе место за нова слова. Било како му драго, нови биво није свакако био јак као онај ранији, можда му је и стари јарам био исувише велики, исувише јак за његов врат, али јадна животиња била је послушна као и њен претходник, који је заклан. И Сајџа се није више могао хвалисати снагом свога бивола кад се сретне на међи