Наша књижевност

Пакао на Јави 70 415

да спасу бивола — јер није мала ствар изгубити биволче — и спустили су се низ јаке конопце. Адиндин отац био је најхрабри7 ПР 5 -

ји... О, како је онда та ала рукама- његова Адинда!

А тамо, на другој страни, где кокосова шума сводове гради изнад села, пао је Сина са једног дрвета и умро. Како је јаука-

ла његова мајка: „Мали је још мој Сина, мали је још мој Сина!“

кукала је она... као да би је мање болело да је Сина био већи. Али мали је био заиста, још мањи и слабији него Адинда.

Никога није било на стази која од Бадура води дрвету. Али убрзо ће она доћи. Било је још рано,

Сајџа виде једног бацинга:), који је весело и брзо скакао тамо-амо по гранама. Животињица је неуморно ишла час горе, час доле. Сајпа ју је посматрао и пажљиво гледао, [ер му је то одмарало мисли после тешког рада који су имале још од свануба ._. Мир после чекања које изнурује. И ускоро његови утисци. излише се у речи и он запева оно што му се догађало у души. Више бих волео да песму наведем на. малајском, том италијан-

· ском језику Истока, али ево превода.

Гле, како баџинг тражи храну

На гранама клапе. Пење се и силази, скаче лево и десно, (ООбилази око дрвета, потскакује, пада, пужа се џц пада! опет. Нема. крила, али је брз као птица. у

„Сваку срећу, мали баџингу, и здравље ти желим. Наћи ћеш храну коју тражиш...

А ја сам седим крај Шуме Џатија |

И чекам на храну срца свог. Ло т

Мало тело мога баџинга сито је давно... (Одавно се вратио он у гнездашце своје --. Али још су моја душа ( ПС

И срце моје горко жалосни... Адинда!

Још се нико није појављивао на стази која од Бадура води ка кетапану.

Сајџино око паде на лептира, који као да се радовао што је бивало све топлије и топлије. |

%

1) Јаванска веверица.