Наша књижевност

ПУНЕЛ

|

Над морем планина као облак.

" Кроз брдо млаз ведра неба Људи су просјекли камен сињи, са лагумом у стијени

и љутим глијетом у рукама.

У голом кршу одвојени,

дигли смо се из засједа, и отворили горска врата опет смо с морем загрљени.

Кидисале су тврде руке

и пробиле су ком камени. Зрак је сукнуо са планине, топлина од мора прострујала.

И синула су наша села, устали људи крај тунела и, као талас модрим виром, бијели друм прође широм.

Облак се над.морем узвисио, из њега весело око сину тунел се загледао у пучину.

| = =

Гдје жила камена. се увријежи брдо је начето у стијени, дах се из њега бистри, свјежи слио у море, у зимзелени.