Наша књижевност

Све дубље — за живом! : - 133

са црним, штирокорубим калабрезером на глави, што су га некад носили дрводељци. Социјалистички и синдикални покрет почиње овде деведесетих година прошлога века. Ускоро после проглашења Првога маја интернационалним празником пролетаријата, идријски рудари прославили су тај дан на скоро револуционаран начин. Царски и краљевски управник рудника претио је отка- зом и војском и, најзад, када су рудари остали чврсти, "предложио је да се пренесе прослава Првога маја на четврти мај, на дан светога Флоријана, заштитника свих топионичара. Идријски топионичари и рудари одговорили су управнику: „Сва част светом Флоријану, али ми остајемо при нашем Првом мају

Запитах да ли постоји још нешто из оног времена —- чланске карте, прогласи, новине, заставе. Гледају у мене старци и чуде се овом странцу, који ставља тако наивна питања. Јер између оних старих дана радничког покрета и данашњице поставиле су. се 22 године фашизма. Двадесет и две године фаштизма, који је

претресао куће и људе и уништавао сваки траг слободне. људске мисли, брутално, варварски, црнокошуљашки.

У том часу се лупи по челу један мали старкеља, са подрезаним брком и црвеном емаљираном петокраком звездом на капуту. Лупи се, скочи са свог места, исувише младалачки за своје године, и оде некуда. И ево га, ускоро, натраг. У руци четвороугласти картон. Картон, то је само полеђина фотографије, која још није изгубила сјај, премда је стара скоро пола века. На њој се види пропланак и на њему велики скуп људи. Неки у црном рударском оделу, неки са трубама и кларинетима. А усред њих једнобојна — црвена — застава. Сви су-они празнично обучени, у оделима која нама изгледају историска — а нису старија. од 46 година. Први мај 1900 у Идрији.

Пре. доласка фантизма обузело је и раднике и је врење, које је после Октобарске револуције захватило. пролетаријат целога света. О томе нам прича претседник. Удружења пензионера Антон Ферјанчић. Он је ту револуцију доживео из близа, као аустријски заробљеник. Већи део. идријскога пролетаријата нашао се тада у комунистичком табору. То су бурне године. У северној Италији радници запоседају фабрике, идријски рудари сакупљају новац за помоћ штрајкачима. Али, после је дошао „фашизам.