Наша књижевност

Отело“ данас | 145 |

рођења; он све то постаје јер је роб свога страсног самољубља. Крајњи извор опаке мржње Јагове јесте лепота светлог живота Отелова и. Касиова:.

- То не сме бит. Остане л Касио, лепота стална његова живота мене ће нагрђивати. (МУ, 1).

Пре но што је стао тако свирепо да мучи Отела, он је узалуд мучио себе. Тек пошто себе није могао да усаврши и узвиси до оне лепоте, почео је друге да понижава и нагрђује-Пошто од себе није могао учинити оно што је желео, он је стао од других да ствара оно што хоће. То је извор његове „страсти за режијом“, за управљањем људима, за упропашћавањем и уништавањем људи бољих од њега. "Чинећи то, он не ужива ларпурлартистички у лепоти свога дела, него у глупости, слабости, пакости „људи, он из њих извлачи оно што је у њима ниско, гадно, звер- | ско. Јер само тако може да се изравна с њима и да се узвиси изнад њих. Тај циљ њега страсно, неодољиво вуче, ради њега он ставља све на коцку, ради њега пропада. |

а

4

Само такав човек могао је онако плански и сатански да изазива љубомору у човеку тако нељубоморном као што је Отело. Притом се Јаго стварно показује као одличан практичан психо: лог. Он успева да из тако несебичног карактера извуче и ону најмању клицу себичности без које љубомора није могућна, да у човеку као. што је Отело, човеку који није самољубив и који на себе гледа објективно, створи оно осећање инфериорности из којега се љубомора најлакше рађа. Јаго говори Отелу оно што је. он већ сам себи морао говорити: да ли је могућно да њега, црног примитивца и бескућника, воли та префињена венецијанска аристократкиња» и уверава га да то није могућно. Јаго. зна да мора најпре да пољуља Отелову веру у себе, да би затим изазвао неповерење према Дездемони. МИ он зна како ће је пољуљати, зна где је Ахилова пета Отелова.

Јер та упадљива чињеница да је главни јунак ове трагедије Црнац никако не може да буде случајност, нити нешто споредно. Постоји хипотеза да је црнаштво Отелово потекло из једне ома.

1