Наша књижевност

гОтело данас. - " - 149

док Дездемона то не би урадила ни за цео свет. Али Емили ја воли Дездемону искрено и несебично, без завидљивости и пакости, јер у њој нема Јаговог самољубља. М зато та бледа сенка не остаје

до краја ни бледа ни сенка. Док врлине Отелове самољубивог |

Јага одводе у злочин, врлине Дездемонине припросту и неамбициозну Емилију воде у херојство. Њу страдање племените Дездемоне потстиче. на бескомпромисну борбу за правду и истину, она постаје судија који Отела осуђује, она, обичан човек, суди Отелу, човеку необичном, натпросечном, али баш зато утолико више одговорном, осуђује га јер је то један од облика њеног залагања, и она херојски пада као жртва тог залагања за петину, правду и човечност,

Тако у „Отелу“ видимо не драму љубоморе, или оклеветане невиности или разочараног поверења, него трагедију човечнссти, окружене нечовештвом „виших раса и цивилизација и зверством самољубивих отпадника и издајника. Отпадник и издајник је Јаго, не неки Ломброзов тип, не неки полулуди артист, већ човек који је некад био честит, али је постао злочинац из незадовољеног и увређеног самољубља; оно му не да мира, док не унизи и уништи оне који су изнад њега. Он Отела чини не само љубоморним него и убицом, али ипак не простим убицом из љубоморе. Јаго не успева до краја. Отело не убија Дездемону са мржњом и садистичким уживањем увређеног, љубоморног мужа, него са жаљењем судије који осуђује на смрт или жреца који приноси на жртву оно што му 45 најдраже; убија је као поборник хуманости и прогреса, ; ~

Зато је „Отело“ дубоко оптимистичка трагедија. Отело и Девдемона умиру, али оно чега је одраз њихова велика љубав, оно за што су у крајњој линији страдали: љубав према човеку, вера у будућност, борба за остварење човечанског идеала — то је остало непобеђено и неокаљано, они то нису издали, и стога „Отело“ буди и јача веру у право и дужност истинских „господара живота“ да управљање животом узму из руку злочиначких „режисера“ у своје сопствене. Приказујући с једне стране отпадање „честитих“ и падање њихово у издајство и злочин, с друге стране уздизање припростих и просечних у хероизам, „Отело“ нам је данас, када смо и сами сведоци како чудовишних злочина полуђавола тако и херојских подвига обичних „људи из народа“, данас када су и у наше време — као некад у Ренесанси, чијим

духом одише дело Шекспирово, и још више него некад — великани