Наша књижевност

ХРОНИКА

ОМЛАДИНСКА ПРУГА ШАМАЦ — САРАЈЕВО.

Још на Првом конгресу књижевника Југославије у новембру прошле

тодине — на првом конгресу књижевних радника Југославије уопште, оствареном тек после четиригодишње · оружане борбе наших народа у ебвој, у правом смислу речи демократској држави, поред постигнутих резултата наше књижевности истакнути су, у првом реду, и расправљани кад дсновна материја конгреса, њени задаци, упоредо са осталим значајним питањима организационог карактера. Појачана мобилизација наших књижевних радника на свестан стваралачки рад, већа, свестранија и плодоноснија књижевна активност и учешће на књижевном и културном сектору уопште у великом, историском преображају који врше наша земља, наши

"народи у изградњи, биле су основне, руководне мисли Првог конгреса. књижевника Југославије, првог слободног конгреса наших драмских пи-

саца и песника, наших прозаиста, дечјих писаца и критичара, наших већ изграђених и познатих књижевних стваралаца ни нових, младих писаца, књижевних радвика-почетника

„Ми морамо рећи да нијесмо довољно урадили. Ми смо народ који је постигао доста убпјеха; па нема потребе да се хвали, најмање. да се хвали више но што има право. И зато кажемо: наша литература заостаје за нашом савременом стварношћу. Она задстаје џи временски и квантитативно и квалитативно, џ по разноликости и по патосу. Заостаје, и то не што би књижевност назадовала или стајала на мјесту, него што није напредовала и не напредује, није се гранала и не грана се онако брзо и богато као живот. Она заостаје за осталом стваралачком дјелатношћу наапепа народа, за културним потребама и захтјевима маса. _ :

-.. Она је остала прилично дужна нашим народима, њиховој борби њиховим послијератним прегнућима, људима тих борби и прегнућа. Она дугује обимније радове; романе, повијести, драме и велике поеме; она дугује ликове наших бораца, ликове трудбеника-ударника, ликове наших непријатеља. Она је дужна Црвеној армији -ослободитељици, дужна је нашој омладини, женама; дјечацима бомбашима и куририма, нашој дјеци на ослобођеним територијама (радости и љубави партизана исто онако, као што су партизани били њихова радост и љубав). Она дугује умјетничку слику аграрне реформе И продирања културе у села, умјетнички лик новог југословенског патриоте, о свијешћу да је он, радни човек, на крају извојевао домовину“. (Р. Зоговић).

Реферат Р. Зоговића „О нашој књижевности, њеном положају џи задацима данас“, усвојен на Конгресу, нарочито је документовано и јасно истакао нужност, недиходност и заиста велике објективне могућности све-