Наша књижевност

152 5 па · Наша књижевност

страног књижевно-уметничког и културног рада наших књижевника уопште у коренито измењеним условима нашег живота у новој, народној, стваралачкој држави слободних радника, сељака и народне интелигенције. Док су под противнародним режимима бивше Југославије књижевници џи умет_ници, за своја права уметничка остварења, у највећем броју случајева морали да очекују и да подносе најразноврсније казнене мере, од најоруталвијиХ до најрафиниранијих, данашњи објективни услови књижевног и уметничког рада, у свим својим видовима, сведоче колика је и љубав најширих слојева народа и старање нове, народне државе за уметност и књижевност, за уметнике и књижевнике, за њихова дела и за културу уопште, за културу онштенародну, стваралачку и плодоносну, за коју су се у великој народноослободилачкој борби: такође борили наши народи. Један од најречитијих,. најновијих доказа те љубави и старања су и награде Комитета за културу и уметност Владе ФНРЈ и установа сталних годишњих награда за уметност и књижевност Комитета владе ФНРЈ и министарстава просвете: иојединих народних република, које су заиста и које ће и убудуће бити. - празници културе наших народа и наших уметничких стваралаца.

Крајем прошлога месеца одржан је састанак пленума управе Савеза књижевника Југославије, о чијим закључцима је кратке извештаје објавила: и наша дневна штампа. На томе састанку, поред одлука о ревезији чланства и реорганизацији појединих удружења књижевника наших народних република у духу статута Савеза, и усвајања нацрта правила о њиховом устројству и циљевима, поред одлуке да Савез одмах отпочне са организацијом редиговања и издавања антологије поезије и антологије приповедака наших народа књижевног алманаха и зборника прозе из периода народноослободилачке борбе и изградње земље, исцрпно- су и конкретно проди· скутовани задаци Савеза и појединих удружења књижевнека у великим акцијама и потхватима наших народа, нарочито наше омладине, у изградњи.

Дискусија и закључци пленума у вези са тим питањем уствари су почетак остваривања оних задатака које су књижевници, Југославије поставили себи на своме првом конгресу. Та дискусија и закључци су још конкретније разрађивање смерница које је себи у будућем раду поставио: Савез књижевника Југославије. Они су значајан корак ка циљевима који су као руководне идеје диктирали и потребу сазивања конгреса, реорга"низације појединих удружења и организовања Савеза. као јединственог, радног, стваралачког тела, најтешње повезаног са животом наших најширих народних слојева, са њиховим животним проблемима, са њиховим градитељским еланом, снагом, замислима и постигнућима,

Већ је и раније, у више. махова, наглашено да је У великом, историјском подвигу наше омладине на. изградњи пруге Брчко-Бановићи учешће наших књижевника било недовољно, да наши књижевници, својим позивом и својим средствима, нису у довољној мери реаговали на тај догађај толико

велики и толико карактеристичан за нашу нову стварност, за друштвени ин

духовни живот наших народа, за нашу књижевност и уметност уопште. Узимајући у обзир и ту важну. чињеницу, управа Савеза књижевника Југославије, на састанку. свога пленума, одлучила је да кроз сва удружења књижевника одмах предузме. најживље И најконкретније мере. како. би =

1 |