Наша књижевност

160

се својим уметничким квалитетима знатно издизала изнад осталих, а да би се могла поделити цела Прешернова награда, Министарство просвете Народне Републике Словеније је одлучило да ове награде преполови и награди уметнике коди су својим радовима допринели развоју културног живота чак и ако та дела нису од неоспорне трајне вредности. Ово нарочито

важи за драматичаре и омладинске '

писце. Министарство Народне Републике Словеније хтело је осим тога да поделом ових награда словеначким уметницима да нарочитог потстицаја' за стварање што 60љих дела. ;

Награде су подељене на годи-

шњицу Прешернове смрти, 8 фе-.

бруара.

СЛАВКО ЈАНЕВСКИ: РАСПЕАНИ БУКВИ

Државно књигоиздатељство на Македонија, дец. 1946. Тираж 5000, _ Самим крајем прошле године изишла је из штампе ова у многоме успела дечја књига, савремена и пуна свежине. Патриотске песме У њој су дате приступачно, џи за најмању децу. У врло ритмичној песми „Република“ Јаневски је у-

· мео да споји родољубиви моменат са осталима на које треба да се обрати пажња деце. Навешћемо на македонском неколико стихова те песме да с6 види свежина и полет

" овога језика који се књижевно тек развија: —

По градот се крене врева:

— напред, чето!.. . Лева... : Лева...

Наша књижевност

Знамињата шумот в свила републико наша мила, жива била,

жива била!..

На крају се каже да деца у републици виде спас и свако ће дати свој глас за њу и Тита, а тај глас ће бити петица.

У овим песмама има даха џ стила народне поезије, тако познатог и нама, Србима, и Македонцима, и Бугарима и Русима. У песми „Писмо совјетских пионира“ то писмо је управо у овом стилу: Македонци, браћо мила, кад је сунце није тама — кад се знаде, слепих нема, када је леност, живот гасне — кад се ради, срећа буја — ко се плаши, У ропству је — а ко учи знати мора.

Збирка има песама џ о птицама и животињама, о деци ударницима, има песама оживљених предела. У њима је писац, поред тога што је

_ врло забаван, што је за дечју пе-

сму важно, успео и да ненаметљиво сугерира поуку. Писац на при-

"мер кроз уста мајушног врапца ко-

ји посматра са својим другом медведићем рад деце у шуми вели:

„Што се чудиш, мечкин син, —

едно дете — един џин.“

Ритам, речник, поетски израз ове дечје поезије је тако богат, да се не би рекло да је то језик који се тек сад књижевно развија. Ако је једна од улога песника даречима које већ у животу постоје да пра-

· во место н у поезији, и тако их

обогати смислом, да им крклатост, Јаневски је у овом смислу збиља успео. - |

ДМ.