Наша књижевност

ПЕСНИКОВ КИП У ПАРКУ

Стајаће твој кип у парку домовине „коју си сам стварао,

усред деце и јасика,

споменика и липа.

Брујаће јутром рано

кип до кипа,

брујаће песничко насеље бронзано.

Брујаће твоје слепоочнице

као да се у њима још мисли роје, и за сунчаног летњег дана блистаће поглед у бронзи ливен као да види још лепоту,

и уста, самим ћутањем резана, обасјаће осмех скривен.

У парку домовине, испод јасика, чцитаће девојке твоје песме и загледане у јутра боје,

крај твога лика,

мислиће оне пуне милоште

да срце твоје

живи и пева, пева јоште.

Доћи ће младићи крај споменика

твог да о великим говоре стварима

у парку сунцем обасјаном,

и ноћу, и зими, и раном зором. Бићеш везан са сваким у земљи даном, са сваким створом.