Наша књижевност

166

О МУЛТАТУЛИЈУ

Холандски књижевник Мултатули по своме чувеном псеудониму, а по правом, мало познатом имену Едуард Дауес Декер (рођен 1820 у Амстердаму; умро 1877 у Нидер-Ингелхајму), почео је с књижевном делатношћу доста по= зно, У четрдесетој својој години.

У то доба многобројни славни писци западноевропских _ народа прате својим перима освајачке и тлачитељске војске, које, освајају колоније и гуше сваки отпор „обојених“ народа. У својим песмама, иричама, романима или добују убојне маршеве империјалистичких тлачења, или у прекрасним шаревим џ нежним бојама описују егзотику тих за метрополу тако корисних земаља. ·

Мултатули, који је случајно, по вољи очевој, постао трговац џ чиновник у Холандској Индонезији, видео је већ у својој раној младости све свирепости и сву безобзирност претставника „више расе“, који су У овом случају н на његову жалост, потицали баш из Холандије. Али он није затварао очи пред нечовечностима својих похлепних земљака. У своме првоме великом делу, у роману „Макс Хавелар“, дао је он, с болом и гнушањем, многе примере обести својих сународника, који су били господарски народ, и још многобројније примере мучеништва покорених народа Индоневије.

Као што обично чине освајачи, да замажу очи освојенима, на челу државне управе и даље су тобоже урођенички владари. Они се називају регентима. Али иза свакога од тих регената постоји један високи холандски чиновник, који се

А •

Наша књижевност

назива _ асистент-резидентом џн у

његовим су рукама сви управни послови. Већ сами регенти прави су азиски деспоти, који своје ноданике искоришћују што боље могу, а асистент-резиденти · немају

много више обзира и мисле само

на своју корист; по правилу, сла-

жу се добро с регентом а за свој

рачун и рачун земље-матице такође исцрпљују потлачене народе. (Пол Рише.)

Дејство романа. „Макс Хавелар“ било је велико у Холандији шездесетих година прошлога века. У

парламенту је дошло чак до једне

интерпелације. Један посланик је

рекао да се језа осетила у земљи

због открића у овоме роману. Али то је било све. Ма да Мултатули није то желео, него се надао другом резултату свога дела, ХоланБани су углавном гледали у његовом роману књижевност, егзотику, веште описе болова и патње,

свирепости н суровости, дражили

своје живце и уживали у лепим описима предела, мора, неба у Инлонезији, Јаванци нису тиме били ништа поможени.

Сам Мултатули с тугом је писао: „Они кажу да је књига лепа. И читали су је жудно и читали свуда, Па ипак... ништа се добро није догодило. Тако сам мало постигао као да моја књига џц није лепа. Тако сам далеко од циља као да нису толике сузе пале на рукопис... Осећам гађење џи горчину.“

жЖ. В.

ВАСА СТАЈИЋ. Војводина је изгубила у Васи

Стајићу своју крупну историску личност. Он је у деценијама овог

| | | |