Наша књижевност

9“ сл со:

= А пре Велана како сте убијали» у

Старац је гледао у сећање: -

— Само ножем, издалека. Као. што ти волиш... да убијаш дивљач. Чекаш у заседи док вепар не (наиђе... Кад се појави, бациш нож и забодеш му морћу“) међ очи... А човека смо гађали право, у срце... а

Мартин је несвесно гладио кострет на дедову опанку. Онда се тргнуо: а |

= Гађали сте их ваљда као медведе. А колико си ти ножева бациор о | ;

— Ја сам дивљач обично ловио каб и данзс што неки лове... Ископам јаму, подубоку, па је прекријем. А много сам бацио и ножева; на јелене, на срндаће.. Само једанпут један вепар однео ми нож... :

Мартин је излио нестрпљење:

— Али колико си ти ножева бацио право у срце»

Старац је сачекао да надођу речи: . -

= Један... Пробб сам срце Транлу Царану зато што ми је украо мујеруз). Митра се звала. твоја баба. Била је мулт, мулт фрмоса»), а још је дојила Флору... Да је она сама отишла њему, не бих га ни дирнуо. Али Траил знао само за силу. Митра после није могла да ми се врати. Почела да болује од заразе Траилове.. Послао сам јој травара Тозу Бунзана. Ишао сам чак на Чамрду по њега... Али он, кад је видео Митру, само ми је рекао: „Убиј ти њу, Јоне, да се не мучи! Нема она дана. Да си ме бар позвао раније,..“...

Мартинове речи су запламтеле:

= А Бунзан, није ли лагаор -

= Није... Травари никад не лажу.

= Па шта си ти онда учинио 2

То управо, ето, хоће дед Јон да ти доприча, Мартине! Дуго се колебао. Целог дана срце му се кидало. Увече му се учинило да је нашао излаз. Погледао је у Бунзана. Он је слатко и мирно вечерао. Умакао је велике залогаје топле мамаљуге у гомилицу урде. Упитао га је: „Зашто ти не прекратиш: Митрине мукер“

“= Бунван је одговорио: „А што ја да је убијемг“ — „Па ти си травар, убиј ти, отруј!“ — „Травари не смеју да убијају. То ваљда одавна знаш“. И Бунзан ] продужио да једе. Онда је

Е • 7) смрт, 8) жену.9) много, много лепа.