Наша књижевност

266 : Х Наша књижевност

вало из дедова грла и што се уобличавало у неку неодређену · лепоту материна лика. Мартин је знао шта је то мати. Он је толико пута гледао како се јаре његове козе, у оно доба каду планину бане пролеће и набуја сунце. Ојаре козе слузаву младунчад управо у доба како то удесе чобани. У топлу смрадну. тору чобан Мартин тад прегледа своје капре и омилује им трбухе. Потраје мало, па јарад стане на ноге, ојача и заигра, заскакуће око матера. Јаренце саздано од четири ножице само, толико је слабашно, нема га шта видети, али се свија мазно и глупаво око материне нежности, око материне топлоте.

Знао је Мартин шта је то мати. Једном је пре две године био у лову на медведе. Наиђе тако добра медвеђа година, па дед Јон само одброји сачме. Тога дана дед Јон је, као обично носио капслару, а он, котил, самоуверено је остао при оштрим ножевима. Волео је да баца ножеве на зверове. Зверови зверују по планини, а ти, кад прохтеш, залазиш све дубље у то вечито ловиште и само забадаш ножеве међ звериње очи. Зато се никад није Мартин у оружју хтео да мења са дедом Јоном. И тога дана остао је при оштрим ножевима, али их није ни потегнуо на медведе. Читав лов био се свео само на два медведа која је смакла дедова капслара. А копил није био оборио ниједног медведа! Сву његову ловачку вољу за тај дан покварила је мечка са мечићима. Био је наишао, у дубини шуме, на мечку око које су, У незграпној мајушности, невешто њушкала траву око себе три трунтава мечета. Мечка их брижно надгледала, дизала стално влажну њушку високо изнад себе на све стране и подозриво се понашала и према најневинијем шушњу. Мартин ју је могао оборити једним јединим хицем ножа — да је хтео. Али он, мали дивљак, само је, добро. скривен, разнежено гледао у мечад. Кад их се довољно био нагледао, удаљио се нечујно и једва после нашао деда, који се, забринут за самовољна унука, био упутио на трећу страну шуме. Дед Јон, саслушав шта је видео Мартин, казао је кратко: „Пошто те није напала, добро си учинио, копилу!“

Знао је Мартин шта је то мати. Познавао је сваку стопу своје планине у којој су се и птице и зверад множили као лишће и бдили над својом нејачи. Знао је он шта је то мати. Знао је шта је туђа мати, али муму Флору никако није могао да види јасно ни да осети блиско. .