Наша књижевност
246 | | у - - Наша књижевност
О сесијама су говориле афише по улицама и трговима Москве, о сесијама је писала целокупна штампа, објављујући исцрпно говоре депутата и претставника владе. Више од свега, свечаност и свесавезни значај сесија изражавала су лица непобредних учесника из Москве, из Лењинграда, из далеког Азербејџана и Сибира, из херојског Стаљинграда и неколебљиве совјетске Украјине, -
О тој свечаности, о том великом празнику слободних совјет-
ских народа, који су први у човечанству ставили у дужност свакоме свом грађанину да будно учествује у животу државе и бди и управља њеном судбином у сваком тренутку, говорила су и изразита, озарена лица совјетских писаца — претставника народа, који су у великом броју учествовали у заседањима — лица Фадејева, Тихонова, Рилског, Корнејчука и многих других.
И то је био први, велики наш доживљај у Москви, у Совјетском Савезу, тако смо угледали његово лице у првом сусрету. А присуствујући реферисању друга Вишинског о допунама и изменама Устава СССР, у Великој сали у Кремљу, заједно са најбољим, новоизабраним претставницима совјетских народа, још _ јаче смо осетили колико су свечани вид Москве, свечани вид читавог Совјетског Савеза и озареност на лицима депутата, и писаца и других, дубоко оправдани. |
У Москви је делегација боравила најдуже. Тако смо: имали прилике и могућности да обиђемо приличан број уметничких, културних и других установа. Но мора се одмах подвући да су културна богатства у Москви тако непрегледна, да је број и обим уметничких, историјских и научних музеја и установа, института, школа, факултета и других тако велики, а културни живот тако интензиван и свестран, да је укупна сума времена колико је делегација провела у обилажењу само Музеја Лењина, Музеја Револуције, Трећаковске галерије, Педагошког института, Изложбе трофеја из Отаџбинског рата, Кремља, станица чувеног московског Метроа, фабрике аутомобила „Стаљин“ и установа Савеза совјетских писаца — можда довољна самб за основну оријентацију и само за најопширнији појам о том богатству, свестраности и интензитету. -
Двадесет осам позоришта ради свакодневно у Москви, поред великог броја концертних сала, биоскопа и других уметничких
а аанерене
| | | 5