Наша књижевност

Почетак битке 287

вачницу, за ливницу, разумео сам зашто је он, спокојни, оседели инжењер, спор на одушевљењу, тако заљубљен у овај кутић у фабрици, звани „ватрена команда"...

ПЦ

— Како је Стара Јуфаг

— Стара Јуфа се спрема да слави седамдесетпетогодишњицу свога живота. Пуна је снаге, подмлађује се...

Овај се разговор водио у марту деветсто четрдесет шесте у Великом кремаљском дворцу између заседања сесије Врховног Совјета СССР на којој се расправљало о петогодишњем плану развитка народног газдинства.

Судбином се Старе Јуфе — тако се некад звала најстарија металургиска фабрика на Југу — интересовао академик посланик Бардин, који је у своје време радио у Донбасу. Бардину је одговарао инжењер и посланик, директор Стаљинове металургиске фабрике Андрејев.

У државном перспективном плану који одређује економски живот СССР, даје му смернице и доводи у склад стваралачку делатност милиона људи, међу којима и његов живот, живот инжењера Андрејева, — у овој новој послератној петолетки било је неколико цифара које су у његовој души будиле неки чудан одјек. У закону је било речено: обновити металургиске фабрике Донбаса и Придњепровља, оспособити и ставити у дејство тридесет високих пећи опште снаге 9,0 млна тона ливеног гвожђа годишње, челичноливнички агрегати снаге 8,4 милиона тона челика и 58 ливничких разбоја.

У ове чудесно звонке цифре улазиле су и високе мартинове пећи, ливвички разбоји најстарије на Југу фабрике — фабрике коју је инжењер Андрејев, као бољшевик, морао увести у нови живот. | На сесији међу посланицима и гостима Андрејев је сретао своје старе другове са којима је некад заједно учио у Рударској академији. Као увек када би дошао у Москву, и сад је обишао фабрику „Срп и Чекић“, где је започела његова инжењерска де латност; посетио је Рударски институт. Тада се, двадесетих година, звао- Рударска академија.

Године студентског живота... Било је то и време наше младости — лепо весело време. Интернат Рударске академије се