Наша књижевност

_ ПОЧЕТАК БИТКЕ

Инжењера Андре ера. директора Стаљинове металургиске фабрике, после дугог трагања кроз фабрику нашао сам на „ватргној команди". Андрејев је вршио свој уобичајени јутарњи обилазак фабрике — тиме је отпочињао његов радни дан. У мартеновском "цеху, куда сам се прво упутио, већ га нисам затекао —- веле био је ту пре једно сат. Ни у цеху високих пећи није га било. Али ми "тамо, у цеху високих пећи, рекоше да је неко видео Павла Васиљевића на „ватреној команди". ИМ ја сам се упутио да тражим „ватрену команду" која се налазила код источног улаза.

Била је то мала спретна стражара, лепо окречена, налик на украјинску колибу. Стајала је ова стражара на најживљем месту фабрике, — овде су се укрштали железнички путеви којима су даноноћно јуриле локомотиве, вукући за собом велике кошеве метала и шљаке. Када су се колутови праха и дима, који су обавиЈали „ватрену команду", тренутно разишли, угледам Андрејева. Био се наместио на блумсе — челичне плочице, поређане покрај „пруге. Био је у белој раскопчаној руској КОМ засуканих рукава и откопчаног оковратника.

Зачудио ме је израз његова лица: као омађијан, Андрејев је гледао право преда се. Шта је нарочито ту видеорг Мимо су јуриле, очајнички звиждућући и тешко дишући, локомотиве које су за собом вукле огромне кошеве метала, десно се дизала зграда ливнице, лево — нова дувачка станица, а изнад свега овога стрчале су високе пећи — од којих су две радиле, док су остале биле под скелама. Свакодневни фабрички пејзаж, који је директор фабрике, вероватно, хиљаду пута већ видео. -

И тек много касније, кад сам се изближе упознао са Андрејевим и чуо од њега кратку историју борбе за ове пећи, за ду-

У •