Наша књижевност
Ночетак битке 293
станку. Исте године позвали су га у Нарком тешке индустрије и предложили му да пређе на нов посао — да пође у Донбас. Он није одмах одговорио. Волео је свој цех који је он, могло би се рећи, однеговао, јер је у свом цеху познавао све — од стопала пећи до фењера на крову, познавао људе и људи њега познавали.
Наредба о постављању Андрејева за главног инжењера СтаЂинове металургиске фабрике била је већ спремљена. Али нарком, који је преговарао с инжењером, није га гонио на брз одговор.
— У вашим се очима огледа животно искуство, — рече нарком. — И, изгледа, схватајући шта се збива у души инжењеровој, коме је било тешко да се 1 од устаљеног, навикнутог, посаветова му: — Тражите ново!.
Тражите ново. 1 крену у Донба у најстарију на југу фабрику а Е
Џон Јуз био је први газда ове фабрике, Енглез Џон Јуз, предузимљиви штедиша, који је добио од царске владе неограничену могућност да се богати на донбаском земљишту.
__„Сад, кад долазим у фабрику бившег Јуза — која се зове Стаљинова, — прича у својој књизи „Успомене металца" академик М. А. Павлов, — увек говорим да тамо није остало ништа од оне фабрике коју сам некад ја видео.“
Осамдесетих година прошлог столећа студент Рударског института Павлов дошав на праксу у Јузовку, опазио је омање високе пећи са отвореним цевима на врху... На студентској пракси у овој фабрици био је и Прум-Гржимајло. Пентрао се он у мартенову пећ док се градила, записивао и створио свој нацрт пећи.
Инжењер металац Андрејев, ученик Павлова — у Рударском институту слушао је курс „Металургија ливеног гвожђа“, — ученик Грум-Гржимајла — бранио је пред њим свој дипломски пројект — пола века после својих учитеља, дошао је у ову најстарију металургиску фабрику: Тада су већ старе јузовске пећи биле растурене, само се још видела узвишица на месту где је некад био темељ једне од пећи. Фабрика је била реконструисана за време петолетки. Новина у раду главног инжењера Андрејева састојала се у томе што је морао да продужи модернизацију мартенових ЛЕ претварајући их у Орзав о пећи савременог типа.
Андрејев се сав предао овом тешком, али привлачном за главног инжењера послу. Тешкоће су биле у томе што је требало топити метал, или, како кажу фабрички људи, давати план, и
20