Наша књижевност

Почетак битке 295

књижице забелешке, које су сликале збивања у животу целе фабрике. У тим забелешкама могла се наћи ошшта карактеристика фабрике, карактеристика цехова, технички план рада. Он отвори прву књигу забележака и, очаран, поче да чита забелешке тога дана, када је први пут дошао у ову фабрику и постао њен главни инжењер. Какве дивне бројке! Колико је средстава уложено у ове пећи!

Царицин му је пришао сасвим близу и чекао, кад ће се Андрејев тргнути од својих забележака. Андрејев подиже главу и кратко упита: -

= Шта јег

Царицин тужно одмахну руком и својим обичним грубим гласом рече:

___(6ве! ЈАВНО сам давање дувања... етко дишу!

Говорио је о високим пећима тако, као да је реч била о живом створу. Погледав преко рамена Андрејева спази књигу забележака, добро му познату.

— Ето, гледам, = рече Андрејев. — Много смо ми, Александре Николајевићу, учинили. Сећам се, кад сам дошао у фабрику, како сам се одлучно заузео за опште оправке фабричког уређаја.

Инжењер Царицин је такође имао својих вољених бројки. Он извади из унутрашњег џепа на капуту књигу забележака - била је она увек с њим, књига у излизаном повезу.

Ето мог живота, — рече он, смешећи се, — добар коефицијенат давао сам у трећем броју — 0,87...

И њих двојица заподенуше разговор о раду фабрике, сећајући се резултата. Говорили су тако као да су се спремали за 0перативну седницу. Као да им неће требати да руше оно што су градили, стварали. Андрејев узе из руку Царицина његову књи-, гу. Прелиста и наједном примети на једној од страница неки чудан запис —- тако се обично пишу песме. Андрејев се зачуди: шта ли је то» Царицин одлучно поклопи листић.

= Рецепт шихте, — збуњено рече он...

Андрејев остаде сам. Замисливши се, дуго је посматрао кроз отворен прозор. А тад се зачу продоран и снажан звиждук, и однекуд иза мрачних зидина топионичног цеха изађе и, лагано развијајући брзину, прође локомотива. Кретала се фабричким путем и једнако пиштала. Павле Васиљевић се прже. Зашто ова локомотива тако продорно запомажег