Наша књижевност

е

304 Нашт књижевност“

новац, намирнице и-топле чизме. Али вагона са тридесет пет хиљада нацрта нестаде негде на главној железничкој раскрсници. На станици Арис "педесет пети вагон, којим је пуговао Кузма Григорјевић, био је откачен. Били бу му поново предложили да на Урал крене сам, а да свој товар остави ту, на стаБици Арис. Али с тим се он није могао сложити. Само са нацртима! Продао је Капут, јер се требало хранити, а он и Јосја нису већ имали новца. Истина, понекад су им помагали борци утоварно-истоварне команде. Доносили су им кад чорбу, кад кашу пиринча. Кузма Григорјевић је стидљиво "одбијао, захваљивао и јео са задовољством. Наду да ће њихов вагон кад тал прикачити није губио. Увече је причао борцима о својој фабрици, о своме граду. Како је то красна фабрика! Ето читаве њене историје, — говорио је, показујући на вагон са нацртима. Ови исти борци заједно са политруком команде наговоре возовођу пролазећег воза да прикачи вагон Стаљинове фабрике. Старац је ликовао. Сад ће кренути. Топло се поздравио са борцима: Довиђења, драги другови, можда ћете кад тад доћи у Донбас, и добро ћете нам доћи у нашу фабрику. Борци су дуго посматрали за вагоном који је носио чудесног, бодрог седог старца. 7 Ноћу, у мећави иза Аралског воз се зауставио, и вагон Кузме Григорјевића поново су откачили. Ветар је низ пругу терао снежно брашно. Било је то неко забачено стајалиште. Варон су утерали у ћорсокак. Овде је чак и Кузма Григорјевић био клонуо. Хладноћа,

· забачено стајалиште... Али кад му Јосја бојажљиво рече да њих

двојица треба да седну у први путнички воз, а да товар предаду на реверс, Кузма му Григорјевић гушећи се од гнева нодвикну: „Ћути, Јосја!“ Па ипак, ма колико се држао Кузма Г ригорјевић, у души му је било суморно, тамно, како је то он говорио. Хладнова се била провукла кроз пукотине вагона, и стари човек, зимљиво се огрђући у капут, подвлачећи га пода се, бојећи се покрета, дуге часове је лежао на ормарима са нацртима.

Ово је било прво тако велико путовање. Више од четрдесет година је он провео у фабрици. Још се сећа једног Јузових Артура-млађег. Са прозора цртачнице Кузма Г ригорјевић је посматрао своју фабрику. У часовима одмора и размишљања волео је да се загледа у фабрични пејзаж. Како се све около ме-

њало!.. Скоро сасвим неприметно, али из године у годину 0к • Е

паде