Наша књижевност

Почетак битке - - 305

коло је све бивало друкчије. Једне су високе пећи нестајале,. градиле се нове, после су и нове стариле и изпрађивале се друге,“ много јаче. И све оне — старе, младе и оне које су нестајале, и оне што су се наново градиле, — прешле су преко његових руку, он је за њих правио нацрте. Све су оне у његовом живом памћењу са свим својим конструктивним чињеницама. Пројекти су се рађали у стваралачким мукама, и он, као верни чувар. чува их.

Када је Кузму Григорјевића обузимало страшно осећање туге што је немоћан да нешто уради у овом забаченом стајалишту, тешио се тиме што се прихватао посла: правио је ред у вагону, премештао паус папире и озолите, уживајући у сваком потезу, читао и прочитавао нацрте. Читајући и пречитавајући ове излизане у превоју нацрте, осећао је огромну насладу, сличну оној кад музичар чита партитуру, «свим својим бићем схватајући и преживљавајући унутрашњи свет звукова. И расположење његово у таквим се случајевима побољшавало. Носио је огромно наслеђе, — тако је говорио у себи. У овим пројектима сакупљено је стваралачко наслеђе, енергија хиљаде и хиљаде фабричких људи. У сваком пројекту трепери нечија жива, врела и страсна мисао. Из ових нацрта може се прочитати цео живот фабрике — борба и грамзивост Јузових, први кораци совјетских власти, смела ширина рада у годинама петолетки. Да, посматрајући са стране, могло би се учинити да је у ово бурно време, када се решава судбина земље, смешно мислиги и чувати некакве тамо фабричке хартије. Али према дубоком убеђењу Кузме Григорјевића, тако могу мислити и размишљати само ускогруди пословни људи малих хоризоната, који неће и не моту да виде сутрашњицу. Да, данас оних тридесет пет хиљада нацрта, које ја возим са собом, претстављају мртви товар — који ништа реално не може пружити фронту. Али треба гледати унапред. Сутра, сутрадан после победе ови ће пројекти бити преко потребни. На који ћемо начин препорађати Донбас, на који ћемо начин обнављати нашу фабрику ако не будемо имали ово драгоцено техничко искуство оваплобено у нацртимаг Веровао је да ће се доживети тај дан кад ће Немци бити истерани из Донбаса. МИ ми ћемо се (вратити у Стаљино, вратићемо се у фабрику, ми ћемо је обнављати, све и сви ће јурнути к мени, Кузми Григорјевићу Могиљевском, — директор,