Наша књижевност

не роннј

306 10 Наша књижевнос“-

начелници цехова, — и свима ћу њима пружити нацрте са већ спремним примерима. Гледајте и зидајте!

А дотле — било (је хладно и гладно. Јос ја је доносио хладну | замрзлу као угрудвану кашу коју је добављао од бораца прола- | зећих возова. Потом је Јосја ишао да тражи угља. Он је то на- ЦБ зивао просто — красти угаљ. Али старца је непријатно погађасовај груби израз. Јосја се враћао са кофом угља, и тад за из- | весно време у вагону је постајало топло (и весело. Јосја је пре- | причавао последње вести: прешао је вов у правцу позадине » два воза у правцу фронта — тенкови покривени шаторским крилом. Увелико се сад траже зимске шубаре, за њих дају три порције каше или кофу, соли... Одблесак ватре у гвозденој пећи падао је на њихова лица. Кузма Григорјевић сладио се топлотом и кашом. Филозофирао је. Каквих ли красних људи има на свету... Погледај. Јосја, тренутак пре смрзавао сам се и, кајем се, на памет су ми долазиле суморне мисли, како смо сви заборављени и како ће задатак који нам је дала фабрика, остати, неизвршен, зато што ни код тебе, ни код мене нема потребне воље за борбу.

Свако вече старац је одлазио на стајалиште у железничку | администрацију да моли, тражи, да прикаче вагон. Јосја је скакао: | из вагона на земљу и дохватао лако тело КузмеГ ригорјевића. Старац је одлазио код диспечера или код телеграфисте. Стајалиште је било забачено. Једанпут у. дану телеграфиста се, који је живео у оближњем селу, појављивао код апарата. Откуца потребне телеграме, прими на њих одговор и оде до идућег вечера. Успети на овом стајалишту да вагон прикаче било је немогуће. И Кузма Григорјевић се реши да пошаље телеграм по линији високих инстанца. Дуго је писао, прекуцавао. Требало је наћи гневне речи, да би раздрмао срце железничке администрације. Написас | Телеграм —- испало је добро: и гневно, и благородно. Телегра-. | фиста равнодушно, као све што је радио, откуца ову депешу: | „Позивам се на вашу бољшевичку савест“, —- писао је Кузма Пригорјевић. Он је послао телеграм на две адресе у Чкаловски: Обком и Обласни комитет партије и управи железница. Дан после, ноћу Кузма Григорј евић и Јосја чуше неке гласове иза вагона. | | Дошли су били прегледачи. Куцали су чекићима. После је вагон прихватила локомотива. Вагон је био изведен на главни пут и прикачен пролазећем возу, који је био заустављен по наредби одозго. Јосја је био поражен таквим преокретом судбине. Гледао: је Кузму Григорјевића као у бога. Ово је чудо, у неком ваба-