Наша књижевност

308

Наша књижевност

Крајем 1949 из Свердловска је Г ипромез") затражио од Павла Васиљевића основне карактеристике — општу за фабрику и посебче за делове. Обрадован, послао им је једну од све јих дебелих књита забележака у кожном повезу. Тамо је све било речено — пројектанти су могли црпети драгоцене податке. ИМ сам се питао: шта бе Гипромезу такви подаци о фабрици. Да нису можда започели

пројектни радови» Ускоро му врате књигу забележака са захвалношћу. Седмог септембра четрдесет треће године у ноћ, Павле Васиљевић Андрејев држао је оперативну седницу. Расправљато се '0 основним дневним питањима фабричког рада. Седницу је водио Павле Васиљевић. У току самог расправљања наједном му се јаве телефоном из Свердловска и замоле да пажљиво служа. Дигао је руку с молбом да другови опросте и за тренутак заћуте и стао слушати глас из Свердловска. Заменик наркома црне металуртије почео му је читати наредбу о обнављању рада у Стаљиновој металургиској фабрици и организацији послова за 06 пову. Андрејев се постављао за директора фабрике и наређивало му се да сместа путује у Донбас како би се остварила ова од"лука. Андрејев је упитао:

= Је ли Стаљино заузетог

Одговорили су му: ;

= Боре се пред Стаљином.

Андрејев је набројао имена потребних му људи инжењера које је одлучио да поведе у Донбас. То су му дозволили. Послао је телеграм инжењеру. Тељесову, који је радис у Стаљинграду у „ЈДрвеном октобру", да би одмах долетео авионом у Донбас. Зазвонио је Царицину у Алапајевск, да ујутру буде у Свердловску. Звонио је и Старовојтову, који је радио заједно с њиме, затим 'Старовјерову, Гласкову, звонио је Куљгабову, Камеристову, Терешину = да ујутру буду на станици. Сви су се они пуштали у дуге узбуђене разговоре. Андрејев је стрпљиво слушао сав тај излив осећања и, сачекав тренутак, благо прекидао лирски талас, пословно потсећајући;

— Понесите собом само најнужније — техничке податке о послу у цеховима, чизме, хлеб...

љ

5) Државни институт пројеката металургиских фабрика — Прим. прев.

“ .