Наша књижевност

Почетак битке - 314

— Био сам код тебе, — рече Тевосјан своме другу из Бударске академије. = Па како јер — узбуђено упита Андрејев. — НастрадалоР

Много настрадало»

—- Много — рече Тевосјан, не говорећи подробности. Није, очигледно, хтео да жалости Андрејева. — Много, понови и благо додаде: — Пођи, разгледај. Разгледај и промисли .

Тевосјан се упутио у Макејевку а А у вино. у своју фабрику. Било је прошло само осам дана од ослобођења Стаљина. Двапут су прошли Артемовском улицом која се још пушила. Затим су прошли кроз своју улицу — улицу Лењинову, затим се упутили у фабрику. Узбуђени, радосни од саме помисли да су код своје куће, још нису запажали ни били свесни страшних рушевина.

Фабрика је била до појаса зарасла у коров. Он није растао само по фабричком дворишту, већ и око поломљених стубова, око оборених мартенових пећи, путањама: бујно врежасто растиње је оплетало зарђале поизваљиване стубове. Зарђало гвожђе је давало један једини звук — шкрипало је. И та шкрипа заједно са коравом, с мирисом нагорелог гвожђа, с прашином која је по свему лежала, чинили су страшни утисак фабричне смрти. Фабрика, тако добро позната Андрејеву, Т елесову, Кузми Григорјевићу, Царицину, Јектову, Старовојтову, дивна фабрика, стара по годинама, али душом млада, — те фабрике више није било. Добијао се утисак као да су уврнули, свезали и претворили у гвоздену мабу конструкције цехова, пећи, Фабрика је лежала унакажена, порушена, оборених стубова. Говорили су шапатом као да су се бојали да не узнемире ту страшну тишину, све им је горе било на души. Птице су свиле гнезда у остатку пећи, и кад би виделе људе, узлетале би а шум њихових крила, једини знак живота, у тој пустињи, нарушавао је тај мир. Ветар је звонио кров зарђале металне листове; високе пећи некад силне лежале су, поизваљиване, унакажене, полузасуте песком, покривене плесњу, и изазивале у души страшно сажаљење.

Царицин је остао у цеху високих пећи, Јектов — у цеху разбоја, Тељесов у Мартеновском... Андрејев још није имао и није, разуме се, могао имати тачног плана шта треба чинити и како треба, да би се повратиле у живот те пећи и разбоји за израду металолистова.. Па ипак, ма како да је било површно то прво

218.