Наша књижевност

312 Наша књижевност

„Разгледање, ма како да је био Андрејев потресен тиме што је видео, забележио |је у својој памети све што га је могло навести на мисао о животу. Кад се враћао из фабрике, срео је Царицина и тај му је инжењер, обично врло миран, рекао:

=— А знате, Павле. Васиљевићу, на трећој се пећи сачувао темељ. |

То је био први и најтачнији знак живота... Затим је Андрејев срео Јектова и Јектов је рекао да се разбој 400 премда је разбијен може ипак оправити. Мора се размислити... Затим је грео Кузму Григорјевића. Старац није био сам. Кузма Григорјевић је прошао кроз мартеновски цех и сматрао је да стубове групе „А“ које су Немци разрушили треба по свој прилици прво дизати. У сваком случају, говорио је, треба одмах послати телеграм на Урал да аеропланом пошљу нацрте тих стубова. Колико су пута после тога Андрејев, начелници цехова, грађевинари по добру помињали Кузму Григорјевића, "који је сачувао пројектно газдинство фабричко, У битци за челик коју је фабрика почела петнаестог септембра четрдесет треће године тих тридесет хиљада нацрта дали су могућност заводу. да добије најважније у битци = време,

Андрејев је после разгледања фабрике пошао у једну од својих најмилијих заводских улица; волео ју је зато што је у тој улици лети и у пролеће цвеће снажно мирисало. Она се тако и звала — Цветна. За време Немаца се звала Блуменштрасе, али цветова у њој већ није било и многе су куће биле попаљене.

Јуди које је сретао тога дана чинили су на њега утисак неких превремено остарелих људи. Не дакле само фабрика — њене високе пећи и разбоји — већ и све у засеоку, и људи се били згрбили, некако овештали, (Истог вечера Андрејев је сазвао збор радника. Клуб, који се чудом био сачувао, није могао да смести све који су желели да чују и виде своје људе, своје другове што су се вратили са Урала. Врата клуба била су широм отворена. Напољу је стајала огромна гомила која је напрегнуто вребала све што је допирало из клуба утонулог у таму. Електричне светлости, разуме се, није било. Била је само петролејска лампа. Њу је држао стари рудар Данило Архиповић, осветљавајући липе Андрејеву. ПН Е | :

— Обишао сам фабрику, — рече Андрејев. -- Видео сам све рушевине... — Заћута. Сви су чекали шта ће даље рећи. Добро

•