Наша књижевност

Почетак битке ј 313

су знали каква је то фабрика била и каква је постала. Било је тако тихо у дворани, да је Андрејев чуо дисање људи.

= Па ипак, — рече он гледајући у таму, на људе, — па ипак, — понови он снажно, — фабрика ће живети! Мора живети! Бољшевици ће је оживети....

И стотине људи, оне што су седеле у дворани и оне што су стајале иза врата уздахнуле су са олакшањем. Фабрика ће жИвети... А за те људе који су живели страшним животом под Немцима, за старце, старице, младе и сасвим младе, за њих што су порасли у том насељу где се калио челик, топио метал, за њих је фабрика била све. Лампа у руци старога рудара затресла се. Неко је викнуо: више! М нечије се младе руке пружиле старцу, узеле од њега лампу и дигле је више. Људи су хтели да виде лице човека који је казао речи -– фабрика ће живети: Заједно са АНдрејевим, заједно с Кузмом Григорјевићем, заједно са Царициним, заједно са Тељесовим, са Старовојтовим, Старовјеровим, заједно са Јектовим, са свима друговима које су знали до рата њима се вргтило добро, светло, совјетско...

Андрејев упита:

— Како сте ту живели, другови»

Нечији млади, страсни глас викну из дубине дворане:

— А ви како сте живели, драги друговир

Бис је то ив срца ишчупан клик. ЈБуди који су живели под Немцима, преживели страшне године опупације, зажелели су се совјетске речи. Хтели су да чују шта је било тамо на Уралу, тамо где су живели совјетски људи. М Андрејев је испричао 0 ономе што је добро знао — о Уралу, о томе како су стотине фабрика · — с Украјине, та и из Донбаса = кренуле на точковима на Исток, о томе како су те фабрике биле поново подигнуте на уралској и сибирској земљи, о томе како су људи по хладноћи, издржавајући све, монтирали апарате, о томе како су људи калили оклопни челик за фронт, о томе како су, не штедећи живот, под тешким условима ратног времена, дали и дају све за победу.

Слушали су га са огромном пажњом. Слушајући Андрејева људи су мислили: ето он стоји пред нама, Павле Васиљевић, наш главни инжењер у својој старој, свима добро познатој предратној блузи, исто онако миран као увек, само поседео у току ових година...