Наша књижевност

565 у : : и Наша књижевчост

скутује. Појединац и коло су овде два вида народне стварности: у елементу и у збиру елемената.

И управо у том осећању, у том разумевању народне стварности, у њеном уобличавању, кроз поетски израз, реализам „Гор-, ског вијенца“ добија аву вредност коју ми данас ценимо висе од свих других Кроз тај свој реализам Његош се данас тако присно повезује са нашим временом, у коме је савременији но икад раније, Јер се неке суштине „Горског вијенца“ тек данас откривају у пуном значају. Ако се данас, кад је извршено и завршено народно ослобођење, историски разумева да ослободилачки мотив суштински испуњава наше народно биће за последњих двеста година, онда је доиста Његош наш песник који је тај мотив први историски схватио и високо пбетски га дао. У поузданом осећању народне стварности, он је наслутио и појмио да мотив слободе, који је елементарни и врховни у свакој вишој народној инспирацији, у ствари тумачи дубоко укорењену тежњу народа за пуним ослобођењем, за остварењем свога права, и да

"он није израз неког латентног, платонског осећања слободољубља,

него активна снага која креће народне масе и у њима формира борбену вољу, водећи их у ослободилачке подухвате. На тај на-

"чин Његош проширује и просторно и временски своје осећање с:

народној стварности. У једном таквом подухвату, познатом под именом истрага Потурица у Црној Гори, и преко њега, Његош не обухвата само један одређени тренутак и један национални пункт. Временски гледано, он У „Горском вијенцу“ има и ретроспективу и перспективу, осврће се на прошлост, чију трагику рационално разумева, али гледа и у будућност, коју далековидо прогледава. У односу на национални круг у коме се подухват дешава, из читавог спева се добија јасан утисак да овде није у питању само и сама Црна Гора, па чак ни да се песниксва концепција ослобођења зауставља на границама Српства, од кога не одваја своју мисао. Нигде није речена завршна реч, која би појам народног ослобођења ограничила у неком ужем националном облику. У том погледу Његошеве перспективе остају широко отворене. Управо, оне су ограничене појмом народ, који овде превазилази сваки ужи национални оквир. Ако Његош, пре сто година, историски гледано, још није могао да конкретизира своју мисао у југословенски: постулат, он нам је дао пуне могућности да „је ми данас у „Гор-

скоме вијенцу“, макар тек и у наслућивању, југословенском осеамо = 1 Пе и 5

С •