Наша књижевност

Из „Горског вијенца" | 5 1 345

Јошт имате земље и овацах,

па харајте и коже гулите!

У вас стење на свакоју страну

зло под горим, као добро под злом. Спуштавах се ја на ваше уже: умало се уже не претрже;

отада смо виши пријатељи,

у главу ми памет ућерасте,

Сврши писмо и чита га на глас пред свијема (Црногорцима "и Турцима).

КНЕЗ РОГАН

Ето писмо, па сад пут за уши! Дајте му га, да се разговори.

Посланици везирски невесели одлазе.

ВУК МИЋУНОВИЋ Држ', риџале, узми овај фишек: понеси га на поклон везиру и кажи му да је то цијена које драго главе црногорске.

РИЏАЛ ОСМАН

Какав фишек на поклон везиру, самовољни кавурски хајдуче! Не збори се тако с везирима,

но ђе дођу доносе грозницу, сузе скачу саме на очима

и захучи земља од кукања.

ВУК МИЋУНОВИЋ

Да нијеси у кућу дошао, знао бих ти одговорит дивно; ема хоћу нешто свакојако. Зар обадва нијесмо хајдуци» Он је хајдук робља свезанога, он је бољи, е више уграби;