Наша књижевност

346 5 - 2 Наша књижевност

ја сам хајдук те гоним ха јдуке, гласнија је моја хајдучина.

„Ја не пржим земље и народе; ама многи грдни мучитељи

на нос су се преда мном побили, многе буле ваше кукајући

за мном црна клувка размотале.

Одоше кавази везирски. Бију се два кокота код скупштине.

КНЕЗ РОГАН

Видите ли ова два ђавола

око шта се они два поклаше, Један другом очи ископаше2

за њима су тридест кокошаках, могу живјет као два султана,

да им даде некаква несрећа.

И што ми је до њихове свађе, а волиј бих да надјача мањи;

а ти, ага, браде Ти свечеве2

СКЕНДЕР-АГА.

А ја волиј да надјача виши; рашта га је Бог вишега даог Кад је виши, нека је и јачи.

П ВОЈВОДА ДРАШКО ПРИЧА О МЛЕЦИМА

Дође Драшко војв да, па се са свијема грли и целива; па сједе међу њима. |

КНЕЗ РОГАН.

Причај- штогод, Драшко, од Млетаках, какав народ бјеше на те стране»