Наша књижевност

5 5 п из „Горског вијенца

24»

ВОЈВОДА ДРАШКО

Какав народ, питаш ли, Роганер

Ка остали — не бјеху рогати.

КНЕЗ РОГАН

Знамо, чоче, нијесу рогати, но бјеху ли згодни и богатиР

ВОЈВОДА ДРАШКО

Бјеше, бргте, доста лијепијех, а грднијех десет пута више: од бруке се гледат не могаху. Богатијех бјеше поголемо;

од богатства бјеху полуђели, ђетињаху исто као бебе.

Сви нуглови пунани празновах, мучаху се, да им очи прсну, да одеру кору леба суха. Гледао сам по два њеђу собом ђе упрте какву женетину тјелесине мртве и лијене, потегла би по стотину оках; па је носе кроз градске улице усред подне тамо и овамо;

не боје се чести ни поштењу, тек да стеку да се ками ране.

~

ВУК МАНДУШИЋ

А бјеху ли јунаци, војводаР

ВОЈВОДА ДРАШКО

Не, божја ти вјера, Мандушићу!

О јунаштву ту не бјеше збора; него бјеху к себи домамили, домамили, па их похватали, јадну нашу браћу соколове, Далматинце и храбре Хрвате;

347