Наша књижевност
њубомир Ненадовић о Његошу - 367
будите уверени да ми је милије што сам видео и познао вас, него Неапољ“. Енглези ретко ласкају; богати лордови нигда Ако коме "ласкају, то само дамама. Владика се познао са тим лордом зимус на соареима. При поласку, молио је владику. да му ла једну своју слику. Владика му даде. Затим молио га да му за спомен напише два-три стиха испод те слике. Владика узе перо да напише, и по· сле кратког мишљења, потписа само своје име и поврати Енглезу слику, па му рече: „Моји су стихови сви жаловни; ја их не пишем више! — Ја пред собом видим гробну плочу, на којој стоји написано: Овде лежи владика црногорски; умро је, а није дочекао да види спасење својега народа. И томе имамо највише захвалити вашим земљацима, господине, који и мртву турску руку држе под вашом гушом. МИ кад год видите ову слику, сепите се милиона хришћана који су моја браћа, и који без икаквих права пиште под "нечовечном турском руком; и ви те Турке браните. Кад дођете у богати Лондон, и кад покажете ову слику својим пријатељима,. немојте им казати: ово је владалац једног срећног народа; него им кажите: ово је мученик једнога за слободу мученичког народа. Кажите им: Срби могли би победити Турке, али не могу да умилостиве вас, хришћане“. — Владика је са осећањем говорио; познало му се то на лицу. Сердар Андрија, који није разумевао шта владика француски говори, полако ми рече. „Као господару што тај Инглез хоће да иде“. Лорд је и после овог говора владичина остао хладан, као сваки Енглез. Тако је бар изгледало. Он опет замоли владику да му за спомен напише „отприлике то што је сада казао. Владика му одговори: „У нас Срба има једна песма која каже: да се море претвори у мастило, а небо у лист књиге беле, не би се могли наши јади исписати. То је малено место за нашу тугу.“
Владика се нигда у говору не може дотаћи српског народа и ослобођења, а да не дође у усхићење, а често и у неку љутњу.
Једно вече провели смо код Ротшитда на његовој вили (пољ«ском дворцу). Друштво је било лепо и одлично. Седело се и ходало и по собама и по башти. Владика се обично носи црногорски; и тада је био обучен у црногорске хаљине, које му врло лепо доликују. Разговор се готово свуда водио француски, Сви су били тутници, из свију крајева света. До владике није се могло доћи,