Наша књижевност

Љубомир Ненадовић о Његошу 371

мени прича сасвим озбиљно! — Фала богу! навикао да тако казује сваком, па му није ништа чудновато: М гледа ми у очи кад то говори!“ — Затим окрете се опет калуђеру: „Па како ви ре косте, Пилат ће најмање бити у паклу, јер нико се није толико пута попео уз ове степене колико он; били су непрестано у ње говој кући.

Једно послеподне били смо изван Рима, на брегу што се зове Маријус, где има један манастир и пред њим пространа тераса, одакле је врло леп изглед на Рим и на све околине. Кад смо се пред вече враћали кући и улицом близу моста Сан Анђело возили, наједном наш кочијаш притера кола крају, и заустави, скочи доле, отвори врата на каруцама, и брзо рече: „Ечеленца, заповедајте

изаћиј“ — „зЗаштог“ — упита га владика зачуђено. „Иде, вели, . свети отац, и сад ће овуда да прође“. — „Па нека га, нек' иде! одговори владика — он има свој пут а ми имамо ваше. = Т. ћур=

чић, који је седео с нама, одмах је изишао из кола. Кочијаш, кад види да владика седи и не помиче се, уплати се, боји се сам себи да не буде кажњен. И он и г. Ћурчић кажу нам да је обичај и наредба да сваки на ногама папу дочека док прође. М да би уверили владику да то сваки чини, кажу му да и сами принчеви и највећи енглески лордови изађу из кола и стоје на ногама док свети отац не прође. Владици беше криво толико наваљивање, па, затварајући врата на колима, доста срдито рече: „Божа ти вјера, ја не хоћу срамотити оно мало црногорскога народа. Нека иде папа својим путем, нека слази с кола ко му је до сада слазио, а владика прногорски заиста неће“. — Владика је седео у, колима с оне стране с које ће папа да прође, и тако ја од њега не бих могао видети папу, јер су кола затворена, а мали су прозори на њима. Папа је још подалеко био. Ја рекнем владици: „Да изађем ја из кола, да могу боље видети папуг“ — „Може ти бити!“ = одговори ми владика. Кад изађем, видим папину, пратњу где се прикучује. Полагано иду сви ногу, пред ногу. Напред ишло је на коњима неколико оклопвика, затим су наступала једна кола, са четири лепа и богато окићена коња. Кола су била врло велика 4 сасвим отворена. У њима је папа седео сам, и на обе стране благосиљао рукама, а свет се поклањао, и већи део различите чељади, што се на тој улици десише, пао је на колена. Поред кола