Наша књижевност

-370 и : – Наша књижевкост

"сликара за неку галерију, не знам: приватну или јавну, радио. Та "два стиха што сам испод владичине слике написао гласе овако:

„Втори суверен у славенском роду, А први и цигли што љуби слободу“.

У цркви Светога Петра као особита светиња чува се ланац којим је свети Петар у Јерусалиму у тамници бно везан. То је "онај ланац што је у нашем народу познат под именом Часне вериге. У календару, у месецу јануару, њима је посвећен један дан. "Сећам се да код нас многи разбирају, кад су Часне вериге, да се "не би огрешили и у тај дан штогод радили. Тај ланац чува се као светиња и стоји у ковчегу свагда под кључем. Калуђер кад га показује отменим путницима, са великом пажљивошњу отвара скрињу, Вади ланац из памука, и са особитом побожношћу и смиреношћу приноси га поклоницима, те га они, клечећи, са скрштеним "рукама, целивају. Кад је калуђер принео владици ове вериге, вла-

Дика их одмах узе у своје руке, растеже их да види колике су, и, чудећи се како су дугачке, рече: „Ала су га добро везали!“ "Затим их врати одмах калуђеру, који од чуда једва је могао з2питати: „Зар их неће Ваша Светлост целивати“ — Владика му, полазећи, "одговори: „Црногорци не љубе ланце!“

Одмах како смо изитшли из цркве светога Јована, дошли смо пред широке и дугачке степенице од белог мермера, и то је као нека црква, али она је само из ових степеница. На степеницама тим видели смо три човека и пет жена где се на коленима пењу. Једни су већ били на врху степена, где има један олтар. Видели 'смо и једно куче где се пење са својим газдом. У дну ових степена, којих има 28, седи један калуђер за столом, на ком има икона, и прима милостињу. Владика га запита: „Шта вам је тој = Калуђер одговори: „То су скала санта (свети степечи), по којима је Христос ишао кад су га Пилату водили. Ови мермерни

степени донесени су из Пилатове палате из Јерусалима.“ = „Па шта вам значи, упита даље владика, што се оно пењу на коленима»“ — Калуђер скромно одговори: „За сваки степен што

хришћанин онако на жоленима пређе, и на сваком степену очита гоменаш, опрашта се кад умре души његовој десет хиљада година мучења у паклу“. — Владика погледа у мене, па рече: „И он то