Наша књижевност

374 : О Неша кеижновнос

кратско-племенска државица, владикат Неосетнси готово само од себе, четири нахије — катунска, љешанска, ријечка и прмничка сједињују се у савез племенских заједница под утравом владике. - -

Црногорци га бирају између оних неколико калуђера који“ живе у цетињскоме манастиру. Крајем седамнаестога века Да„нило Ераковић са Његуша, главног села катунске нахије, постаје црквени поглавар и отада овај чин остаје у његовој породици. "Предање му приписује да је првих година своје владавине извршио истрагу потурица. Данас се мисли да истрага није била одЈедном, него да су присталице ислама и турскога режима постепеним потискивањем и борбама ишчезле из Црне Горе, или се вратиле ранијој вери.

ЦП

После дуге владавине Данилове (од 1697 или 1700 до 1785) у владичанском столу смењују се само Његоши: Сава (1735—1750 и 1766—1782), Василије (1750—1766), Петар 1 (1782—1830).

Петар 1 спрема за наследника Ђорђија, сина свога брата Сава, и шаље га у Русију на богословске науке. Али Борђије, стигавши у Русију, на своју Руку промени стричеву одлуку и место у богословију оде у — коњицу. ИМ тако се догоди да један други дечак из владичине породице, Раде, син другога владичина брата Тома, буде одређен за наследника.

Петар |, већ у дубокој старости, није доспес или се није усудио, после Ђорђијина случаја, да Рада пошље у Русију. Зато се млади Раде учио код куће, случајно и нередовно. Још пре одређивања за наследника беше се научио писмености код калуђера Мисаила у цетињскоме манастиру, а осталим основним знањима код ученога монаха Јосифа Троповића у приморју. Кад би притисле сурове планинске зиме, стари владика би обично по Божићу силазио у своје приморске поседе, у манастире Мајину или Стањевиће, покаткад би га пратио и млади Раде, да види света и да нешто научи у Боки. |

Такво је било његово васпитање до године 1828, кад је одређен за наследника. Ове године обрете се на Цетињу Симо Милутиновић Сарајлија. У четрдесетој години живота, са доста искуства од пребијања по Балкану, Русији и Европи, жива духа и дружеван, Симо се свидео и владици и главарима, а још више мла-