Наша књижевност

Живот Његошев | 377

цеговачко Грахово одметнуло од Турака и пришло Црној Гори, Смаилсага Чентић нападне Граховљане и Црногорце који су им дошли у помоћ и порази их у жестоком боју. Тада је погинуло и неколико Његошевих блиских рођака које је Његош ускоро осветио главом самога Смаил-аге. Али су Његошу најтеже биле снлетке вођа опозиције: Вукотић га је опадао код Руса, а бивши гувернадур Радоњић код Аустрије. Његов приватни живот и прилике у земљи они су тако приказали Русима и Аустријанцима да су званични кругови и у Петрограду иу Бечу били врло незадовољни Његошем. Да би невоља била још већа, 1886 година показа се врло неродна и у Црној Гори наста готово глад, те незадовољство народа достиже врхунац. |

Тако се догоди да Његош, после повратка из Русије, и поред појачанога угледа, наиђе на велике тешкоће због- неуспеха у борбама са Турцима, због велике оскудице у земљи и због сплетака својих противника. Али се он показа довитљив и енергичан. Да би умирио народ, он ствара ковчег Петра Ти проглашава га свецем. У својој прокламацији „свему народу црногорскоме и брдскоме“ он их потсећа на „ријечи светога Петра које је вама говорио: да живите у слоги, миру и јединству“... Исто тако успева и код рускога конзула Гагића, који му је у почетку противан, јер беше поверовао његовим противницима, али кад је по заповести руске владе извршио истрагу, он мења мишљење и његов извештај помаже Његошу да изиђе пред цара ради оправдања и успостављања добрих односа.

Дошавши у Петроград, Његош је осујетио све сплетке непријатеља. Овој промени рускога расположења различни су узроци. Највише. му је помогао руски конзул Гагић, који је увидео да су Његоша противници оптуживали из личне мржње. Владавина његова била је напредна и земљи корисна, ма да су поступци покаткад одлучни и строги; Тако се замерке сведоше једино на приватни живот: да воли лов, да се влада као световњак, да сва· ки час силази на приморје где се удвара жењскињу. Али су Руси и. преко тога прешли кад се појавио у Петрограду и све их по ново очарао својом личношћу и горском речитошћу. :

Јован Илић, који га је видео седам година доцније, кад је Његош 1844 дошао у Беч да моли рускога посланика и бечку владу да му од Турака поврате скадарска острва, прича како је за Његошем „вас Беч трчао да га се нагледа када би... пролазио у црногорском оделу, са опанцима на ногама, са сабљом