Наша књижевност

376 | Наша књижевност

Али ма колико млад и неискусан, Његош се умео: добро снаћи већ у првим невољама. Петар 1 не беше се, тако рећи, ни охладио, а власти аустриске већ су наваљивале да узму црногорске манаети-

је, Стањевиће и Маину у Боки са њиховим земљама, и већ нешто

шуроваше са Вуком Радоњићем, гувернадуром. Његош је успео да одложи решење спора о црногорско 1 земљи гу Боки, а гувернадура да изагна из Црне Горе са читавом породицом.

Младоме »предводитељу народа“ помажу управљати отац Томо, неколико отреситих главара и два Црногорца који су живели у Русији и које је још стари владика позвао да се врате да му помогну својим угледом и искуством. То су, већ поменјути, Матија Вучићевић и Иван Вукотић. Кад су они најзад стигли, Његош сазове збор главара и народа у септембру 1831, на коме се у споразуму с придошлицама из Русије донесе нека врста устава. На челу управе је владика, он управља у споразуму са сенатом Од шеснаест чланова, који су у исто време и влада и врховни суд. Извршна власт је гвардија, нека врста. полиције и пугујућих судија, који ће држати Ред у народу и судити мање спорове.

У исто време Његош се, од октобра 1831 до априла 1832, три пута бије са Турцима. Кад су се црногорска трвења са Турцима колико-толико смирила и уверивши се да због Руса Турци неће смети да га опет нападну, Његош полази почетком јуна 1833 преко Беча у Русију да тамо прими владичански чин.

Бавећи се у Русији више од четири месеца, Његош је начинио многе корисне везе. У Петрограду. је на свечан начин завладичен__ Он је био први црногорски владика који је посвећен у Бусији. Сем тога, Његош је за ових неколико месеци бављења у Русији много научио. Видео се са знатним људима, гледао уређење руске државе, па је сад намеравао да са још одређенијим планом унапреди Црну Г ору: донес је слова за штампарију, књиге световне за себе, црквене за свештенство, и отворио школу с интернатом. После повратка из Русије Његош је учврстио своју власт, уклонивши Вукотића и Вучићевића, који су; се били прилично сситила.

Народу се, међутим, не свиђа завођење државне уштраве, 'а наРрочито пореза. Главарима је мило што Његош жели да им одреди плату, али народу није мило што он то мора да плаћа, те Његош лично одлази у народ да га умирује и убеђује.

Сређивање земље ометају и сталне чарке на граници са Херпеговцима, Подгоричанима и Скадранима. Црногорци отима Ју Жабљак од Турака али је владика морао да га врати. Кад се хер-