Наша књижевност
380 Наша књижевност
првацима. Али политичке прилике после 1848 у Европи спречиле су Његоша у том послу. о
У то је време Његоша већ одавно подгризала сушица. Маја 1850, једнога јутра почео је бацати крв како никада дотле. То није био почетак болести; то је већ био крај живота,
Ш
Упоредо са владарским животом, Његош је живео још један живот, живот песника. И у најтежим тренутцима свога личног живота, и у највећим невољама Црне Горе, Његош је стварао песничка дела и она се не могу довољно познавати без онога што смо претходно изложили.
Први песнички учитељи Његошеви били су гуслари. Предање вели да је за дугих зимских ноћи, у оџаклији испред ћелије светога Петра, млади Раде потихо, испод гласа, забављао главаре и манастирску, чељад својим шаљивим песмама уз гусле. Зна се за једну од тих његових -творевина, за згоде и незгоде некаквих ћеклићских сватова. И сам строги испосник, Петар [ грохотом би се смејао, отргнут од крупних мисли, ослушкујући песме свога синовца.
Милутиновић овај урођени смисао за поезију продубљује својим разговорима с Његошем, личним примером и указивањем на тадашње песнике. Читајући оде Мушицкога и других песника класичкога правца, Његош поред фигура из народне поезије уноси изражајне елементе и из псеудокласичарскога песништва свога времена. Велика култура и знање страних језика које је самоучки стицао још више су проширили његов песнички дар и могућнести израза. По ремичисценцијама и по.његовој библиотеци утврђено је да је познавао Пушкина и руску поезију пре њега, Ламартина, Бајрона, Милтона, и да је читао дела из руске, француске, талијанске књижевности у оригиналу.
Али угледање на народну поезију преовлађује и он ће ипак у њој наћи свој израз и форму, ма да је после првога бављења у Русији и после упознавања страних литература могао наћи ин друге узоре. Њему је народна поезија главни ауторитет. „Имадем и Хомера на руском језику“ —- вели он 1833 у писму Вуку из Петрограда, али: одмах додаје: „Српски је Хомер у народној поезији ко ју хоће разумети и коме је српскост мила...“
.