Наша књижевност

386 | | - Е Наша књижевност

творачке, интуитивне особине пишчеве даду и у језику своју пуну меру. По себи се разуме да је Вук подвргао својој језичкој анаЛизи све што је писао пре него што је слаб да се написано објави, али је и ту мало дирао у оно што му је давалс слободно

језичко стварање. Зато 1847 године и Бук, по значају књижевне _

или, боље, књижевнојезичке стране свога дела, пристаје потчуно у коло Његошево и Бранково, Наш књижевни језик до-

био је тако врло даровито осветљење у драмском спеву Влади-_

чину, у дубоко националним песмама, а тако исто лаким, често несташним лирским песмама Бранковим и у живопиској прози Вуковој. ни -

Са три различне стране показано је како се могу на народном језику дати велика књижевна дела, и то у самом почетку наше књижевности на (народном језику.

Велики, даровити књижевници вратили су се у потпуности. народном језику и показали су како је он богата ризница за књижевно стварање. То је својим примером морало необично утицати. На делу се видело колико вреди у књижевности не само даровито дело него и његова сјајна, сва у боји и преперењу народна језичка одећа. |

Владика Његош, син Црне Горе, прави претставник језика Катунске Нахије, није писао потпуно онако како је Вук тражио и како је сам Вук писао, али је у потпуности задржао дух народног језика и показао како се домаћи говор може издићи до изванредне књижевне висине. Свако је, према томе, могао да види како би и у своме случају могао поступити. Бранко Радичевић је, на пример, у свом „Ђачком растанку“ дао живо, завитлано, необично живописно, зачињено шалом и хумором коло, које трепери од животне снаге, сјаја и покрета. Испевано са лакоћом, полетом и лепом језичком маштом —- оно је откривало нов свет књижевних мотућности ако се добро влада народним језиком и добро познаје народни живот. Мала је била збирка Бранкових песама, — али врло узбудљива, речита и пуна потстицаја. Најзад Вуков превод „Новог завета“ свима својим књижевнојезичким особинама откривао је поуздане путеве књижевног језика којима ваља ићи када писци обрађују нове предмете — и у питањима стварања нових речи и позајмљивања из словенских и других језика.

То аду та дела говорила својим обликом тадашњем поколењу. Али су она била и књижевна дела високе вредности. Све је било онако како је у народном језику и народном животу, па ипак није

5 • -

| у Х | |