Наша књижевност

- 334 ЛЕ < 5 Наша књижевност

е. Морао је, према томе, осетити и Ран мети да се Пушкин упуо е реализму, што ће рећи животу, народу, друштву, и да багл

"у том антејском оплођењу његова поезија даје врховне резул. тате. Ако, дакле, треба. тражити где и како Пушкин утиче на Ње-_

гоша, није толико важно да ли је наш песник из „Бориса Годунова“ добио мотивски потетрек за свога „Шћепана Малог“, колико је далеко значајније утврдити да ли је реализам „Горског вијенца“ покренут пушкиновским поетским реализмом. У сваком случају, „Горски вијенац“ је прожет изразитим елементима реализма. 5

Тај реализам се, пре свега, остварује у реалистичком оквиРру у коме се садржина спева развија. Црну Гору, црногорскога човека, земљу и психологију, нико, ни до данас, није тако живс дао, у тако рељефним облицима пбетски приказао, као Његош у „Горском вијенцу ЈОно што се зове атмосфера једне средине и једног амбијента, дах једног живота, у пресецима друштвеном. националном, и појединачно људском, „Горски вијенац“ садржи У себи као пуна кошница меда. То ду изванредне слике, у великим композицијама, или само: у једној фигури и једном мотиву, из природе, које, иако не разрађиване маниром реалистичке анализе, више казују о стварности средине и живота у њој но све друго што је у нашој литератури о Црној Гери и о Црногорцу напибано. Земља, природа те земље, у сваком тренутку, је присутна и конкретно се предочава читаоцу. Од хладнога, и скоро свирепога величанства крша, до живих, у покрету иу топломе, Уздрхталоме виду појединости којима се оно испуњава, та врлетна, дивља, а препуна латентнога живота природа у „Горском вијенцу“ се казује у изговореним речима. Човек који у њој живи сав је њоме испуњен, и његов говор одјекује њеним тонови-

ма, у њему се одражавају њени облици и њене одлике. У „Гор-

ском вијенцу“ у ствари и нема описа. Природа се даје само у живој речи, у једном спомену, у једном упоређењу, тек са лонеКим потсећањем на уочену слику и на доживљени случај, али

"увек тако сугестивно, тако карактеристично за особеност амби-

зента, и тако потпуно, да се из „Горског вијенца“ излази са пуним очима Црне Горе, са 'осећањем виђенога и доживљенога. То е реализам који не тражи никакву реалистичку. процедуру, којн

; – не уобличава неким одређеним реалистичким 1 маниром, већ се

остварује из дубоког осећања стварности, из исконске уживљености у ту стварност.