Наша књижевност

%

406 Е- - - _ Наша књижевност

"нимљиве песмице, али нису поезија у оном смислу у ком би то требало да буде код победничке класе, код класе која ствара. огромне вредности духовног и материјалног значења, код класе која је примила на себе џиновске задатке — да корача на челу читавог светског пролетаријата. :

Друг Чурсин хоће да пише о Донбасу, где је радио годину дана, и о колхозном покрету, пошто му је пало у део да организује колхозе 1929—30 год. То је веома добар задатак. Али мени се чини да је то исувише много да би се одједном урадило, и то није оно о чему се овде говорило: уз то, ово раде многи и оно има карактер одломака из аутобиографије. Чини ми се да је вама потребно да учите да радите нешто друго, ви морате да тражите нове теме. Књижице о току социјалистичког такмичења, о томе како је организована радионица, радна бригада, пишу се, додуше; али не треба радити онако како се сада ради. Ове теме заслужују дубље проучавање и, наравно, приказивање ко је би било значајније по снази и облику.

Поставили су ми питање, може ли писац-почетник, који је веома мало штампао, да пише велика дела. Овде морам рећи да ако се штампају нечија дела, то још не значи да она треба да буду штампана. Код нас се штампају дела многих људи услед неке забуне, или због слабости уредника итд. Почетник може, наравно, да се лати писања великих дела, рекао сам већ да то чак и треба да ради, али пре свега је потребно да се учи, и то добро да учи.

Друг Пластинин хоће да прикаже нову студентску омладину. Беома занимљив задатак, утолико занимљивији што је пре кратког времена изишла из штампе књига Воскресенског у којој он "нову студентску омладину приказује у не много ласкавом облику, што она, по мом мишљењу, не заслужује. ·

Друг Баранов хоће да напише „нешто налик на поему“. У овим речима звучи оно за мене довољно познато — нарочито у току последњих година запажено — незадовољство књижевникапочетника и песничког и прозног облика: они траже нешто средње, исто онако као што траже нешто средње између романтизма и реализма. Има дела на која раније нисам наилазио нити очекивао "да ћу на њих наићи. Човек почне да пише православном прозом, ни сам не примећујући прелази на ритмичку прозу, а затим се та проза код њега претвара у стихове. Јасно је да је тај човек наби„јен таквом замашном садржином да она не може да стане у про-

| || | [