Наша књижевност

Бити будан ко сечиво мача, к'о у стрелца и лук и тетива, и срп светли у руци косача пред јесенским благословом њива.

За њу око упрети зренику;

за њу радост ко макове брати! Овенчати сунцем њену слику; за њу бити здрав и боловати!

3 Бити гњуреч у дубини вода, и пети се до врхова вити' и корбачу бура, непогода к'о храст шумски за њу пркосити.

Бити слагач крај оловних слова

и слагати редове и стране.

Проћи с фрулом кроз сан јабланова_ с песмом дрозда са зелене гране.

Носити је као мајка брижна.

и ту да је: блиска, чврста груда, и уједно к'о сан недостижна,

увек нова, пуна дивног чуда.

Увек пова и несагледана... , И чобанин на пландишту бита.

Рану росу са њенога длана

као мелем животворни пити!

Ткач и ткаља бити, прелац, преља и учитељ и онај што учи.

Стени клесар, дрву дрводеља

за лепоту — да се устостручи!

арбо