Наша књижевност

За земљу ; 419

Бити рибар крај обала Виса

с месечином, мрежом рсзапетом. Бити писац њених летописа, дана слегве, с ловором и цветом.

За њу бити данас морепловац, торди пилот с орловским погледом,. лугар, шумар, и у шуми ловац кроз све дане и године редом. |

Бити човек код хучнога строја, сећи гвожђе и олово лити. Прећи дугин лук од седам боја: све узети и све оставити!“

5

Бити лекар и њенога била

пратит куцај, нагнут сав над њиме, ко што птица, што је гнездо свила у рогозу, прати шумор плиме.

Плима! Тагас радости и среће примиче се земљу да натопи.,. Да постане још непостојеће, ту су руке, крамп и трнокопи!

Бити радник и градитељ пута, пруге, моста, друма кроз планину,

и у ноћи небројено пута

претворити у дан ноћ и тмину.

За њу весник и осматрач бити војске дана пред граничним стубом. И руј зоре за њу поздравити

као гласник покличем и трубом!