Наша књижевност

МАЈКА МИЉА

У великој соби простране и напола празне Шкундрића куће, прибијене уза саму косу Грмеча, смјестио се најприје штаб одреда, а послије њега, као по некој навици, ту су се смјештели и смјењивали штабови појединих партизанских батаљона, већ како. би их набацила промјенљива ратна срећа или како би захтијевали постављени задаци. С времена на вријеме, у пролазу, зано- | ћили би ту и курири из других одреда, окретни и промућурни момци, или би из магле и сумрака банула нека чета, да се исто тако изненада и на брзину изгуби негдје пред зору уз пригушене псовке и шкрипу товара.

Била је то једна од оних старинских, грубо и солидно гргабених брвнара, на којима се слабо види разорни утицај невремена и година. Напротив, чини се, да оне временом постају све чвршће и отпорније према свакој непогоди и квару. Кад се једном на таквој кући, начињеној на суву и камениту терену, изгуби онај варљиви и пролазни бљесак нове грађе и дрво потамни и сасуши се, онда се грађевина убрзо помири и слије са својом околином и остаје тако непромјенљива десетинама година. Свака врата добију своју нарочиту шкрипу коју можеш и у сну разликовати, високи праг изглође се и дође на праву мјеру, свака ствар у кући нађе своје стално мјесто, на крову израсте ниска и скромна чуваркућа — и тако живот потече, једноличан и миран, без непредвиђених скокова и сувишног спотицања о ситнице.

Још прије четрдесет година ту брвнару саградио је Стево Шкундрић, досељеник из Лике, задружан човјек, с много поро' дице. -

Послије онога кратког и. привидног благостања иза првог свјетског рата, кад је „свака баба имала хиљадарку у џепу“, велика Шкундрића задруга стала је нагло да се распада. Најстарији од тројице браће Шкундрића, притијешњен отплаћивањем „рата“ у банци, продао је свој дио земље и отселио некуд у Банат. Друти брат, врлетан човјек и пијаница, још млад се проскитао по свијету

+