Наша књижевност

Мајка Миља р 431

су њезиној кући у, недоба, највише с вечера, обноћ и у зору, покисли, уморни и каљави, с мокром распалом обућом, али увијек до(бре воље, кад би чули да је ово куће мајке Миље. Мајка Миља би ла је по добру чувена и позвата код свих околних јединица, штабова и свезнајућих курира.

— Идеш одавде равно све до мајке Миље, па ујутру порани од, - ње, па се прихвати планине и ето те у Рацин штаб — упућивао 16 искусни курир свога младог друга,

То прво партизанско прољеће било је немирно и променљиво, пуно непријатељских испада из околних гарнизона и читавих малих офанзива, четничких издаја и пучева и свакодневних окршаја и пуцњаве. Због тога су и Миљини гости били нестални и сваки су се час мијењали. Многоме од њих није честито запамтила ни лика ви имена, бркала је и заборављала називе батаљона, чета и њихових команданата, командира и политичких комесара.

= Ето ти, још му честито не чујеш гласа, а већ ти га отме рат, Сјутра ће можда и погинути, а ја му нијесам дала ни зелене јабуке — жалила се Миља својим даљим комшиницама, које би уријетко навргтиле до ње, да се изјадају и поразговарају. |

Почетком љета, Миља је добила мало несбичнога госта. Код ње је са својим штабом отсјео командант батаљона Хамдија.

Чим је угледала тога витког и помало кочоперног момка, на коме су нарочито упадали у очи дуги и ушиљени арнаутски бркови и весело живо ско, Миљи је радосно заиграло срце.

— С њим ће бити весело, оживјеће кућа.

— Ха, а ти си та чувена мајка Миља» — зауставио се он пред

њом, истегао се и радознало раширио сјајне Уто очи спремог да каже нешто весело и срдачно. -

— Прави делија! — одговарајући је казао Перо, извирујући 2 полумрачне штале. — Гледај-дер му само бркова. — Ха, а јесмо ли де права војска, мајко Миљог — обијесно

је припитао командант мало збуњену старицу, показујући јој тешки митраљез, истина мало покварен, који су његови борци управо стоваривали са заплијењене талијанске мазге.

— Војска, бо'ме, синко, видим и ја.

У собици јој је Перо у повјерењу дошапнуо:

= Чуј де, овај је командант Турчин. Име му је Амдија.

= "Ајде! — зачудила се Миља, а онда је сјела на низак кревет

и помирљиво додала: