Наша књижевност

Мајка Миља = 433

Слушајући те приче, често пута изврнуте, преувеличане и само дјелимично истините, приче које су говориле само о биткама, јунаштву и необичним стварима, Миља је до суза била дирнута при помену свакога од њих, јер их је она познавала још и с друге стране — знала их је као своју дјецу. Свак је знао да је Бурин као вук упадао ноћу у усташка упоришта, али једино је она гледала како

- он, мртав уморан, пада по нераспремљену кревету и тоне у сан онако у каљавим чизмама. Људи су знали за њихове необичне подвиге, | ноћне јурише и разбијене обруче, а она је прала њихове мокре и блатњаве чарапе, кошуље изједене од зноја и попуцале у маршевима, гледала их је како дјетињски жељно и радосно примају шољу млијека и како са познатом и разумљивом људском тугом причају о својој дјеци или о мајкама. Често, ноћу, она је у муклој тишини ослушкивала како познати јунак мјери собу тешким и спорим корацима забринута човјека и по томе је осјећала како је скупа цијена и ономе јунаштву о коме пјесма пјева.

Да сјутра неки од њих погине, свак би жалио јунака, а она би жалила сина и добра човјека.

У ведре и видне љетње ноћи одјек далеких топова мукло је ударао о планинску косу повише Миљине куће. Била се велика битка на Козари. Праве размјере, упорност и пустошну снагу непријатељске офанзиве још нико није био у стању да потпуно оцијени, али се по непрекидној злослутној тутњави и по отсуству било каквих сигурних вијести, могло наслутити да ствари по нас рђа- · во стоје и да ће Козара платити крвавији данак него што можда ико И мисли.

Послије мјесец и по дана топови су умукли и наступила је тишина тежа и злослутнија, него оно даноноћно-думбарање артиљерије. Далеки видици плавили су се невини и страшни у немилосрдном смртноме миру, иза кога су се слутила згаришта, непокопани људи и мрке непријатељске колоне камених и нељудских лица.

— Перо, што се ово ућутало> — брижно је питала Миља.

Невичан овој работи, претешкој за његову главу, Перо је само невесело потврдио:

= Ућутгло се,

И разговор се прекинуо и потонуо у студену тишину по је дисала с Козаре.

Ускоро је непокорна Козара поново проговорила. Преживјевши офанзиву, жилав, муњевит и окретан као мачка, командант Шоша брзо је прикупио преостале борце и поново ударио на растурена