Наша књижевност

436 - Наша књижевност“

Један од Шошиних курира, гарав и вижљав момчић, примаче

_му се и шапну му нешто на уво. Истог тренутка Шоша се смекша.

и рече као да се извињава:; 8

= А, ти ли си та мајка Миља» — и радознало се загледа у

њу. — Е, па кад си већ сваком партизану била мајка, дај и за Шо-_ шу лончић воде, осушило ми се грло док сам ноћас прогулио кроз. Нијемце.

Враћајући јој празну шољу, он је озбиљно посавјетова:

= Гледај ти да се што прије склониш, јер сад више нема шале. Ево, видиш, сви се ми повлачимо, а да знаш, теби они неће опро– стити.

= Видиш, и Шоша зна да они мени не би опростили — шапутала је' она поносита и насмијешена, гледајући за малом колоном која је замицала у стари буквик. —- Штета што се и мој Перо није овдје затекб, мило би му било да је Шошу видио.

Минуше још два дана, пуста, без људи, а од Пере и дјевојчице ни трага ни гласа. С десна, у магли, пуцњава се већ пела уз планину и високо негдје у гори, моћније од икакве грмљавине, сламале су се експлозије хаубичких граната. Нијемци су, упорно (њ систематски, с цесте, тукли централну партизанску болницу.

"Трећег дана, рано ујутру, стиже пред Миљину кућу шарена = Неуредна гомила наоружаних људи: четничка група „поручника“ Мутића, који је још прошлог прољећа дезертирао из Ђуринова батаљона, десетак легионара у њемачкој униформи и с њима, у цивилу, наоружан револвером, учитељ Гагић, који је пред саму офанзиву побегао у Сански Мост, непријатељу.

Опколивши кућу са свих страна, они грубо и псујући провалише унутра уперивши одједном неколико пушака у изненађену Миљу.

= Кога имаш у кући, казуј! и

_ На изглед више уплашени него сама Миља, они на брзину заРирише у, све собе, па кад видјеше да је кућа пуста, ојуначише се и трубо изгураше жену напоље.

— Излази, стара кујо, да те питамо како се банда храни.

Кад је стадоше гурати и ударати, Миљи се сав малопређашњи., страх претвори ју огорчење, не због ње саме, него због тога што се, ево, овако поступа с једном старом женом која би им по годи-

нама свима могла да буде мати.

Раскорачен и важан, забацивши руке на леђа, сав утегнут у мрко ремење и каише, Мутић злобно и кисело одмјери спару же~

.