Наша књижевност

ЧЕТИРИ ПЕСМЕ

МОРАЧА

Морача хукти, надире у недоглед,

снажна, жилава.

Отима се црпа лавина

из продора брдских, сурих ...

Морача хучи,

носи,

котрља,

пјева.

Рони препреке, дуби камениту пусту обалу. „Морача носи сиње облаке

у свом оштром, бистром, наглом валу. Морача ксо неуморни неимар 5

ради —

руши, гради,

дуби станове за сиротињу.

У пећинама, крај ње, људи као похабане вреће пире сувад

да на њима скувају мало леће.

Морача помамна, горопадна хита, дуби камењар, прска и рије, уска су, преуска њена корита. Путује бременита од снаге

"и у бреговима подрива,

копа,

риља,

урличе,

док живот око ње

у дубинама страшно тумиња. Морача као горска вучица протукује се кроз издубано стијење... Долази искрај наших крдова и торова,