Наша књижевност

Хреника | О Е 477

несмама има више лирских момената, топлијих и изразитијих стихова, али су ове песме целе, у једном су песничком расположењу, у једном извајаном мотиву. Као. песме које имају лирске снаге, описа природе, искрености доживљаја, топлине осећања, поменућу четврту песму „Вгтре“, другу песму „Оллазак“, „Волујак“, „Мати чека сина из даљине“, „Пред глинском црквом“, „Сам“

Костић је неке поетске метиве хтео да изрази послуживши се ритмом и језиком народне поезије. Такав покушај већ је био учињен од песника Скендера Куленовића и Бранка Ћопића у песмама које су испевали у пагродносслободилачкој борби. У песмама „ЈЉубавна“, „Селу под Неретвом“ и „Чежња“ тај покушај да се доживљај садашњице изргзи у духу гародне псезије дошао је највише до израза. Но тај покушај није у пуној мери успео. Потребно је велике уметничке снаге да се помоћу народне поезије дође до простоте, једноставности и непосредности, а уз то да се та средства. трансформирају у уметнички израз у коме ће се огледати песникова индидуалност, Стављати савремени поетски мотив, оно што песник доживљава У својој стварности, у већ готову љуштуру народне поезије не означава стваралачки уметнички рад. То је прилагођавање народне поезије савременим темама, или обратно. Оно што је хтео тиме да постигне, да буде ближи, разумљивији народу, песник не постиже, ако врлинама, особинама народне поезије не да свој уметничке израз, снагу свога духа, дубину својих мисли и чар својих осећања. Песма „Љубавна“ била би импресивнија џи емотивнија да није костимирана у народно рухо, да је онај унутрашњи лирски домивљај који је сам по себи врло осећајан дат без оног формалног потсећања па фолклор и севдалинке. -

Поезија Душана Костића означава прелазни стадијум између поезије која се усталила и поезије која се рађа. Она је изасланик, опуномоћеник младих међу старијима. Та прелазност доприноси много томе да јој посвећујемо толико пажње и толико критичности, Преко ње се обраћамо и оним "младим песницима који долазе, Желели бисмо да из критике поезије Душана Костића извуку и извесне принципијелне закључке, као на пример да песма не сме бити стихијски израз осећајног света који песник у себи носи, да таква песма не постиже унутрашњи склад и да неминовно мора одвести У магловитост, помућеност уметничке изражајности.

Лирика Душана Костића нема декадентног, она је У сржи здрава, са много латентном поетском снагом. Тешка животна искуства, тамница и борбе испунили су Костићеву поезију. У њој је младић зрео, младић коме се на челу појављују прерано боре живота. То даје извесним његовим песмама тон елегичности, замишљености над доживљајима прошлости. Постоји немир у унутрашњем животу Душана Костића. Он је том немиру дао често. леп лирски израз и осећајну топлину.

Зачује се негде у сумраку, када се у тишини изгубе људске стопе, виолина, каткад зашкрипи тако да вам повреди слух, али извије се из ње џи фини, племенити, топли лирски звук који најави да је из срца талентованог уметника. Таква нам изгледа поезија Душана оста.

ВЕЛИБОР ГЛИРОРИЋ 33