Наша књижевност

· 476 6 Наша књижевност

= . = . - | „-- Сшао је жизош — са Ериком пала су стабла и сеавало Ррваве бомбе по Врововама, улацом, сред грања “

_ Затим једно веома живо обећање:

„Гле, сада:

К'о засуш пошоћ замрле су нечије сшопе

и шуга нашача срце и сшрахом оче се шопе: 2 — бомбе још мољу пасши на шрг раздршог рада.“

Ово осећање било би снажно у поетској живости џ непосредности да је не мути фигура „кб засут поток“.

Строфа која следи враћа се у штимунг који је донет у првој строфи:

»„У ову ноћ, у прву прозорсђу ноћ

зашуми 'рање ш прах ме мјесечоне заспе,

над сшаром Вупом звијезда крвава згасне

и муб:о поклопи звено. Је ли :1о сшао живош, је ли шо застала руђаг“

Опет стихови лепи, топли, лирски надахнути (осим оне конструнсано, натегнуто симболичне фигуре „прозорска ноћ“ која противречи стварности града са разбијеним прозорима), па наједном наглост изненадних осећања која нису нашла свој поетски израз:

„0, чему, чему ша жеђ за миром скро-итих луђа МА Р 5 = борба Ће још више расши“.

Та осећања су прекор онима који се скривају по рушевинама, позив на борбу, позив да се изиђе из животне обамрлости, позив становницима града да се ослободе страха, но тај позив песник шапуће, шапуће више . себи као неку тугу, као неко Јадање у душевној горчини.

„Корачам — Рораци шапћу Прозором без прозора (опет нека конструисана симболика без садржине)

на земљи сшавла ...срце сломљено у низу

(У „низу“ без значења, потребно ради слика, показује рогобатност технике).

= | Песник треба да тежи јасности, јединству поетског мотива, складности мисаоности са: осећајношћу, савршенијој техници версификације. Песме где је највише постигао јединства у поетском мотиву су: „Колона у ноћи“ и „Машиновођа“,. У „Колона у ноћи“ опеван је марш партизанског одреда у снежној ноћи, његов ход складно изражен у ритму метрике, ход који ломи заседе, а у „Машиновођи“ радост повратка, триумф победника. У другим