Наша књижевност

Хроника > 477

ховна диктатура цркве... Био је то највећи прогресивни преврат што га је човечанство дотада доживело, доба које је захтевало џинове џ рађало џинове, џинове по моћи мишљења, по страсности и карактеру, по многостранести и учености. Људи који су засновали модерну владавину буржоазије били су све пре него ограничени грађани. Напротив, били су више или мање надахн:ти пустоловним карактером тога доба, Једва да је тада живео иједан значајан човек а да није пропутовао далеке земље, да није говорио четири-пет језика... Хероји онога доба још нису били поробљени поделом рада, чије. негативно дејство често примећујемо и на њиховим далеким потомцима у виду настале скучености и једностраности. Но нарочито им је свима својствено то, да скоро сви живе им делају у жаришту покрета свога доба, у практичној борби, да се опредељују по странкама и прихватају борбу, један речју и писмом, други мачем, а многи и једним и другим. Отуда она муноћа и снага карактера која их чини целовитим, потпуним људима.“ (Енгелс: „Дијалектика природе.“)

"Такви су односи владали у Европи. А шта се збивало у Енглескоје

Док Шекспир, по доласку у Лондон, мења занимања — оставља коње племића пред вратима и улази у позориште, пење се на сцену и, час као. неславан глумац, час као нека врста помоћног редитеља, обавља најразноврсније позоришне послове, поправља и прилагођава низ туђих комада, сарађује с писцима свога времена; Пилом, Марлоом и Грином, да би најзад почео да пише сопотвена дела, — док се он тако пробија кроз живот, његова домовина, Енглеска, обрачунава се, у пуном напону силе, -с моћном супар= вицом Шпанијом. 5

Вал патриотизма запљуснуо је читаву земљу. Лондон, пред опасношћу од шпанске најезде, место петнаест галија, колико је од њега тражила влада, опремио је тридесет, организовао војску од тридесет хиљада људи и понудио влади велики зајам. Победа над „Непобедивом армадом“ (1588), коју су за Енглеску извојевали небески ветрови и узбуркани морски валови, још више је распламсала родољубива осећања Енглеза. „Сурово непомична, стара кокошка (краљица Јелисавета), излегала је енглеску нацију, чије су пробуђене силе, под њеним крилима, показивале свакога дана све више зрелости и је= динства.“ (Лајтон Стречи: „Јелисавета и Есекс“.) то “

Народ је тражио-да види на позорницама историју своје земље. Завладала је мода историских трагедија с мотивима, пре свега, из националне

прошлости, али и историје других народа У духу космополитеке културе Ренесансе):

5) У једној белешци у „Српском књижевном гласнику“ (1 април 1921), под насловом „Српска историја на енглеској позорници у време Шекспирово“, Војислав М. Јовановић) помиње. низ енглеских драма Шекспирове епохе у којима су обрађени мотиви из наше историје или из историје нама сусед-

них народа. У. белешци се, између осталог, каже: „„Сулиман“, „Мустафа“, „Сулиман и Џерсида“, „Селим, негда цар турски“, „Турчин Мухамед и Јерина лепа Гркиња“, „Мухамед“, „Обесни Турчин или Бајазит [“, _— наслови су

неколиких од тих драма; понеки од њихових писаца рачунају се и данас у боље писце, као Томас Кид и Џорџ Пил, на пример, Кристофер Марло, један од највећих после Шекспира, изгледа да је био аутор једне драме 9

33%