Наша књижевност

МУЗИЧКИ ПРЕГЛЕД

ИВАН СУСАЊИН“ НА БЕОГРАДСКОЈ ПОЗОРНИЦИ

Стваралаштво М: М. Глинке, магловито приказивано џ често нетачно „фиксирано до пре десетак година, добило је одређенију слику и прецизније тумачење пред последњи рат, а нагли пораст у значењу после рата. Тада су карочито истакнуте, у поређењу са савременом стварношћу, позитивне стране његове уметности, пре свега оне које га повезују са данашњицом.

Живећи у околностима у којима је живео напредни део руског племства, нод јармом николајевског режима, Глинка је и у свом стварању оставио Бе мале трагове живота узнемираваног трзавицама, трагове сумњивог осцилирања и дилема, све дотле док није нашао право решење за свој стваралачки задатак у уметности ослоњеној на народној. Као што николајевска реакција и мснархи.тично самовлашће нису успели да спрече да се у борби против ње појаве значајни покрети међу напредним припадницима племства · и његове интелигенције џ значајна имена Бјелинског, Њекрасова, Херцена, Пушкина и Грибоједова, тако није успела ни да спречи племенити замах уметности Михаила Ивановића Глинке.

- Такви услови живота и стварања нагонили су га да је више пута до"спевао у стваралачку кризу, којој је тражио лека у иностранству. Његова честа Секства у иностранство доносила су Глинки одушке у стварању и изражавању, али су га џи све више повезивала за његову домовину, он је све више осећао ја треба да нађе пут изражавања правог руског уметника. Беравак у иностранству користио му је у композиционој техници, доприносио изглађивању форме — живот у домовини, прилике у њој, искристали але су му јасан поглед на уметничко стварање. Отуда двојство у његовим стваралачким постигнућима: с једне стране камерне композиције и понека симфониска дела са јасним траговима италијанског и немачког романтизма, с друге страпе романсе, најшире популарне руске песме, симфониско дело „Камаринскаја“ џи најзад „Мван Сусањин“, где, руска национална мисао и (блиска песвезаност са руским народним осећањима добијају своје најлепше отелотворење.

„Свој уметнички кредо Глинка је развио и коначно утврдио из разноврсних елемената. Идеје Француске револуције, које су тага, на почетку ХГХ века, продирале и у царску и реакционарну Русију, западноевропски романтизам који је пролаговао националну идеју и израсла из та два еле"мента снажна повезаност са родним тлом, са уметношћу свога народа на тој основи се градила уметност Глинке.

„